Naš um predstavlja tvorevinu visoke kompleksnosti čijoj analizi psiholozi pristupaju na uobičajen način za bilo koju nauku. Istraživanja i eksperimenti se sprovode sa ciljem da se potvrde ili opovrgnu prethodno postavljene teorije i hipoteze. Kako su svi naši postupci, misli i osećanja direktno uslovljeni našim umom, u okviru ovih istraživanja dokazni materijal predstavlja ljudsko ponašanje koje ukazuje na sam način njegovog funkcionisanja.
Zanima vas psihologija? Razmišljali ste o tome da upišete psihologiju? U tom slučaju ili jednostavno iz radoznalosti, sigurni smo da biste želeli da se upoznate sa mišljenjem stručnjaka o ovom uzbudljivom polju interesovanja i istraživanja.
Američki psiholog Danijel Goldstin rekao je da „za razliku od hemije, matematike i književnosti, psihologija predstavlja priručnik za naš sopstveni um, naš vodič kroz život.“ Dakle, ova nauka ne donosi samo puko znanje, ona prodire u naš um i nikada ga ne napušta, već je tu za sva vremena.
Zašto učiti psihologiju?
Ono što je sigurno jeste da govorimo o oblasti potpuno drugačijoj od ostalih, a takva je jer svi proživljavamo određene psihološke fenomene i uprkos tome što nikada nismo ni kročili na fakultet, imamo mogućnost da predvidimo njihove posledice. Međutim, sama psihologija je mnogo više od toga i zato nam mišljenje osoba koji su je izučavali može ponuditi širu sliku od one prvobitne koju imamo kada govorimo o psihologiji.
Među iskusnim psiholozima kao što je Migel Anhel Risaldos vlada mišljenje da je u današnje vreme psihologija veoma poštovana i priznata. To je zapravo nešto što je od fundamentalnog značaja, budući da se do nedavno ova oblast odnosila na ljude koji su imali sposobnost čitanja misli, pa čak i lečenja ludila.
Na svu sreću, danas smo uspeli da razbijemo mnoge mitove koji su tradicionalno okruživali psihologiju i zamenimo ih studijama, podacima, hipotezama i rigoroznim načinom rada kojim se pravedno odužuje samoj naučnoj disciplini i ljudima koji se zalaganjima i znanjem njoj posvećuju.
Risaldos i mnogi drugi, poput Terese Valjeho, smatraju da je to proces koji zahteva veliku posvećenost. Iako su bitni za ostvarivanje bilo kog cilja, motivacija i trud u ovom slučaju predstavljaju još bitniji faktor. Ne zaboravimo da je ovde potrebno skupiti ogromnu snagu volje, jer ne izučavamo oblasti poput matematike ili jezika, već se suprotstavljamo sopstvenom umu.
Znajući sve ove činjenice, normalno je da se osetimo malo dezorijentisanim. Zbunjivanje je ono što se izaziva kod ljudi kada naprave svoje prve korake u svetu psihologije. Verovanja koja su nam se činila nepobitnim, odjednom u potpunosti bivaju raspršena, baš kao i sve ono što smo mislili da razumemo i mitovi u koje smo verovali.
Psihologija i naučne metode
Ma koliko se činila komplikovanom, psihologija današnjice pokušava da se razlikuje i odbrani od kritika koristeći metodologiju koja bi mogla da potvrdi zaključke na koje podaci ukazuju. Prema tome, bez obzira na to koliko se počeci mogu činiti obeshrabrujućim, sama Valjeho se priseća važnosti teorija i modela za utemeljivanje baze znanja u svetu psihologije.
Drugim rečima, u većini sfera specijalizacije nailazimo na modele koji imaju neke vrste problema. U mnogim slučajevima su ti problemi ozbiljni i genijalnost pomenutih modela se neće videti u njihovoj istrajnosti, već u njihovoj ulozi u kreiranju novih modela kod kojih će greške biti manje. Međutim, ovakav obrazac rada je karakterističan za sve nauke, a psihologija, iako je jedna od najmlađih, ne zaostaje za drugim naukama.
Osim toga, još jedan stručnjak iz ove oblasti, Isidro Migaljon, smatra da u svetu psihologije nailazimo na razna polja različitih nivoa složenosti. On je mišljenja da će određeni aspekti socijalne ili razvojne psihologije uvek biti dostupniji od drugih grana psihologije, kao što je psihologija jezika, a to je ono što smo već pomenuli, tj. da psihologija, bazirajući se na naučnim metodama, proučava um sa raznih aspekata, te su pojedine oblasti kao što su psihobiologija i neuropsihologija izuzetno uzbudljive, ali i isto tako veoma komplikovane.
Takođe je neophodno pomenuti da ostali stručnjaci iz ove oblasti, kao što je Mark Vives, pamte i ističu važnost studija i istraživanja. Svet psihologije ne stoji mirno, već je u stalnom pokretu. Nećemo steći određena znanja i sa njima živeti do kraja života, naprotiv, nove polemike o već utvrđenom svakodnevno ugledaju svetlost dana.
Psihologija je istraživanje bez prestanka
Ne zaboravite da izučavanje psihologije predstavlja put na kojem će čak i veliki znalac uvek imati nešto novo da nauči. Naš mozak je veoma složen organ, najsloženiji od svih. Stoga, istraživanje fenomena koji se odigravaju u njemu iziskuje dobru obučenost i zavidnu veštinu. Iz ovog razloga, psiholog Džonatan Garsija Aljen ističe vreme kao jedan od bitnih aspekata. Naime, bilo za lečenje pacijenata, istraživanje ili učenje, neophodno je proći obuku od nekoliko godina kako bismo vladali nekom sferom specijalizacije.
Međutim, postoji nešto zajedničko za sve koji se bave ovom naukom, nešto sa čim se svi psiholozi slažu, a to je osećanje zadovoljstva. Oni smatraju da psihologija nudi svakom pojedincu priliku da upozna sebe i druge, kao i posebne veštine za razumevanje obrazaca ponašanja, načina razmišljanja i emocija. To je nešto što je neprocenjivo, prelepo i jedinstveno.
Izvor: La mente es maravillosa
