Foto: Radmila Savićević kao Doka/ blic.rs
Neponovljiva tetka Doka
Glumica Radmila Savićević je rođena 1926. godine, kao Radmila Milenković u Kruševcu. Rođena je u siromašnoj porodici, a živela je sa majkom od koje je najviše ženske - narodne mudrosti i pokupila. To joj je pomoglo da lako igra i najsloženije karaktere žena iz naroda. Njoj je od malena bilo zapisano da igra starije likove, pa joj je tako u osnovnoj školi prva uloga u recitaciji bila uloga starice.
Kao glumica ona je igrala i pre, i u toku Drugog svetskog rata, kao i u posleratnom periodu. Smatrala je da predstave mogu biti lek za spas od ratne depresije. Kada je u Kruševcu osnovano Okružno pozorište zalaganjem Borivoja Mihailovića, Rada je debitovala u predstavi Roditeljski dom Valentina Katajeva. Od te predstave prošlo je osam sezona, piše Ćirić, koje je ona posvetila svom rodnom gradu, a samo jednu sezonu tada igrala je u Nišu. Međutim, vreme se promenilo, ljudi su se u Kruševcu zasitili pozorišta, pa je tako i Rada, od 1955, postala član Narodnog pozorišta u Nišu, gde je ostala sve do 1970. godine.
Kolege o Radmili
U Nišu je, takođe, dobijala uloge starijih žena, iako je svakoj ulozi dala nešto svoje upečatljivo. Njena koleginica Mima Vuković Kurić, rekla je da je Rada najbolje od svih igrala tetka Doku u „Zoni Zamfirovoj“. Posebno je istakla kompleksnu scenu kada je Doka krenula da prosi Zonu kod Adžije:
„Kad ona krene u taj ogromni monolog, koji retko koja glumica može da iznese sa takvom snagom: „Šta je bre!“, pa „šta je“, pa prvo počne da blati taj smešni, u to vreme, skorojevićki sloj koji je ostao još iz turskog doba, pa potegne onu nanulu, onako punačka ali silna, sa tom fantastičnom glasinom, pa maletene baca ljude po pozornici. To je bukvalno bilo kao da je prošao orkan", kaže ona u knjizi prisećajući se svoje drage koleginice.
U ovoj predstavi Rada je po prvi put dobila kompliment od značajnog kolege. Kako je sama rekla u jednom intervju, čuveni glumac Milivoje Živanović, koji je igrao Adžiju, dao joj je kompliment koji nikada nije zaboravila: „Odmeravala sam sebe prema njemu sve do generalne probe kada je u sceni sukoba Doke i Adžije iznenada rekao: Stani, pa gde si ti bila do sada?! To mi je jedno od najdražih priznanja", rekla je u intervjuu. Zato će ovu ulogu često igrati i kasnije u Beogradu. Jedino nije dočekala da igra Šotrinu Doku, mada bi i tu nadmašila sebe, veruju njene kolege.
Samostalna kurirka u filmu "Poltron"
Vračara pozdravljena ovacijama
Odlika glume Radmile Savićević je, kako su njene kolege ocenile, jednostavnost, toplina kojom je zračila i koju je nesebično pružala. Volela je pozorište, publiku. Znala je i da dobre uloge nema bez pripreme. Tako je za ulogu vračare u Nušićevoj Autobiografiji, savete tražila od svoje majke Cane, koja joj je opisala kako su te vračare izgledale i šta su radile. Zato je pozdravljena ovacijama, a umalo i nagrađena, „jer je Niš tada bio provincija, pa mu nisu priznali umetničku vrednost", sa setom je pričala Rada u emisiji Veče sa zvezdama.
Foto: Radmila Savićević kao Gospođa Ministarka/ blic.rs
Negde krajem 1969. Rada je rešila da ostavi siguran posao u Nišu i sa suprugom, glumcem Božom Savićevićem, krene u nepoznato, putem izazova - za Beograd. Međutim, beogradska scena kao da je samo Radu čekala - tu će odigrati neke svoje veoma značajne predstave. Kažu njene kolege, ona je bila ona prava ministarka, onakva kakva je po Nušićevom tekstu. Svetlana Bojković je u Ćirićevoj knjizi rekla: „Bila je toliko autentična da bi Nušić, sigurna sam, da je živela u njegovo vreme, za nju napisao Gospođu ministarku".
Rada kao maestralna Vidosava Pajković u predstavi „Poltron"
U Beogradskom dramskom i Savremenom pozorištu, igrala je ona i kao zamena svojoj koleginici Miri Banjac u predstavi „Čudo u Šarganu“, kao i u predstavi „Sabirni centar“ Dušana Kovačevića čuvenu Lepu pekarku. Posebnu je ulogu ostvarila sa prijateljem Žikom Milenkovićem u predstavi „Poltron“, gde je igrala Vidosavu Pajković magacionerku. Za ovu ulogu osvojila je i Zlatnog ćurana na Danima komedije u Jagodini. „Umem da osetim kad me publika hoće i kad me sluša. Osećam puls kojim diše. Ume da me zaustavi. I ja nju", govorila je Rada o svojoj publici.
Ogromnu popularnost, pak, doživljava tek nakon televizijskih serija koje je snimila i kojima i danas osvaja srca nove i oživljava uspomene stare publike.
Majka Vuka, Žarka, Riska ili samo naša baka
Radmila Savićević se pojavljuje na televiziji kroz neke male uloge, uglavnom, starijih žena - one se pamte i danas. Ozbiljniju šansu dao joj je Gordan Mihić, kada je u seriji Kamiondžije odigrala Violetu, zaljubljenu kafedžiku. „Gluma je posao kao i svaki drugi. Nekad je lakše, nekad teže. Nikad nisam umela da budem dama. Ni u svom repertoaru nisam igrala uloge nekih gospoja. Uvek sam imala uloge koje su zahtevale najkraći, ali zato najteži put do gledaoca", rekla je svojevremeno Rada o svom glumačkom umeću.
Foto: Radmila Savićević prva uloga na televiziji/ blic.rs
Voleli su je ljudi i kao Violetu, ali u srcima ljudi ostala je kao majka Vuka, brižna seoska žena u seriji Pozorište u kući. Svi su mogli da osete ono što se krčka u njenoj kuhinji, ona će svima pomoći i svakog nahraniti, a na sebe najmanje misliti. Takva je i Rada bila, iz njene kuće čak ni novinar nije mogao da ode a da ne proba pite ili kolače koje je umesila. Svi se se sećaju čuvene serije Babino unuče i one njene čuvene replike „Šugavo, babino", a mnogi nisu mogli da zaspe dok im majka Rada ne poželi laku noć u monodrami „Laku noć deco". Iako nije imala svoju decu, to joj nije smetalo da nesebično voli svako dete u svojoj familiji, a i šire.
Reklama za bakin kolač
Takve žene nastaviće da igra i kasnije. Kao što je Žanka imala pisca Nušića i Rada je dobila svog pisca, pričala je Svetlana Bojković. Njen pisac je bio Siniša Pavić. Napisao joj je ulogu Žarke u seriji Bolji život, a zatim čuvenu Risku u seriji Srećni ljudi, gde je igrala pored Bate Živojinovića. Njena Riska koja je brižna, žrtvena, ratoborna, uspela je da u teškim vremenima okupi porodice pored ekrana i da joj veruju, da će sve biti dobro. Da kada zagusti, tu je baka Riskin štek, kako bi danas mladi rekli.
Neponovljiva Riska Golubović - Srećni ljudi
Svoju poslednju televizijsku ulogu odigrala je kao baka Dostana, mudra žena, koja se bori za svoju porodicu, ali opet drugačija nego Riska. Upečatljiva je ona scena sa Vesnom Trivalić, kada ubeđena da je videla duha polako odlazi iz stana, a nažalost i zauvek iz serije. Umrla je tiho i nečujno, ne želeći da nikome smeta, 2001. godine i sahranjena u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. I to je bilo jedino, što je od svih instucija dobila, za nesebičan osmeh koji je svima davala.
Poslednja uloga u seriji „Porodično blago", 2001.
Skinuta paučina sa fotografije
O njoj se mnogo toga nije znalo. Iako je od njene smrti prošlo više od deceniju, ona je živela jedino u sećanjima svojih kolega i srcima publike kojoj se nesebično davala. Zato je Dejan Ćirić krenuo tragom njenih stopa od Kruševca, preko Niša do Beograda i zabeležio živa svedočenja o njoj, onakva kakva je zaista i bila.
Romansirana biografija Radmile Savićević, pisac Dejan Ćirić/ blic.rs
Zbog toga što tada nisu bile ustanovljene, nju su mimoišle neke nagrade koje je zaista zaslužila. Međutim, ona je bila zadovoljna i onim što je dobila, a te nagrade mogu se i lako nabrojati: Orden rada sa zlatnim vencem, 1968; Statueta Ćuran, Svetozarevo, 1989; Plaketa povodom 95 godina Narodnog pozorišta u Nišu, 1982; Oktobarska plaketa grada Beograda, 1984; kao i nekoliko plaketa iz Televizije Beograd, za lice „On i Ona“ u Tv novostima, 1984 i 1994; Oskar popularnosti, 1995, Oktobarska nagrada grada Niša, 1963; Plaketa Šest vekova Kruševca, 1971. godine i druge.
Radimila Savićević kao Žarka u „Boljem životu"
Njen pisac, kako kaže Siniša Pavić u predgovoru Ćirićeve knjige, o njoj je napisao: „Da ona odlazi među one naše uspomene, među one ljude koji su veoma uticali na nas, da je postala deo onoga što smo udahnuli u sebe kao atmosferu sopstvenog doma, miris sopstvenog grada, mirise majčine kuhinje, mirise zavičaja, sve ono zbog čega nam je taj zavičaj i ta zemlja u kojoj smo rođeni draža od drugih", napisao je Pavić.
Iako nije pokazivala, Radu je bolela društvena nepravda i sve što se događalo, ali nije želela da tome pridaje značaj, govorila je da uvek treba ići napred. „Ja i danas mislim da sam sve mogla bolje. Taj osećaj drži glumca, ali taj osećaj ne bi trebalo da bude svojstven samo glumcima. Izbrišimo sve neuspehe i krenimo dalje", poručila je Rada u Večernjim novostima 1990. godine.
Eto, takva je bila Radmila Savićević - zvezda koja je čvrsto hodala po zemlji, zvezda čiji se sjaj i petnaest godina od njene smrti ne gasi, a njena toplina iz naših srca ne iščezava.
Izvor: Dejan Ćirić, Radmila Savićević prva i poslednja, Srpski legat: Beograd, 2016.
Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije!
Pročitajte i:
Borba za pravopis- Sizifov posao!
Ovo su žene u svetu bluza!
Dobrodošli na sajam obrazovanja i zapošljavanja
