Ovo su užasni radni naslovi...

Foto: Huffington Post

Naslov mora da obavlja puno posla. U najmanju ruku, trebalo bi da privuče čitaoce i obuhvati duh teksta. Tako da nije iznenađenje da su se čak i najčuveniji pisci mučili da osmisle savršeni naslov.

Ko smo mi ostali da sudimo? Neki od nas ne mogu čak ni da se odluče za koristan naslov za imejl devet od deset puta. (Da li se „Hej" uopšte računa kao naslov? No, odlutali smo od teme.)

Mada se naslovi nekih knjiga sada čine tako poznati da je teško zamisliti da je neko nekad morao da ih osmisli, mnoga klasična dela imala su drugačije radne naslove pre njihovog objavljivanja.

Radni naslov: „Prvi utisci" (First Impressions), objavljeni naslov: „Gordost i predrasuda" (Pride and Prejudice) Džejn Ostin - 1813. godine

Iako su „Prvi utisci" završeni 1796. godine, Ostinova nije mogla da nađe izdavača dok nije napisala „Razum i osećajnost" (Sense and Sensibility) koji je objavljen 1811. godine. „Prvi utisci" su bili značajno prerađeni 1811. i 1812. godine, tako da je naslov verovatno promenjen tada da bi odrazio novu radnju knjige.

Radni naslov: „Gazdarica Meri" (Mistress Mary), objavljeni naslov: „Tajna bašta" (The Secret Garden) Frensis Hodžson Bernetine - 1911. godine

The_Secret_Garden_11_2016.jpg

Foto: Support British Library

Radni naslov upućuje na junakinju i kako su joj se obraćali u knjizi. Međutim, takođe postoji jedno poglavlje koje se zvalo „Meri, Meri, baš protivnički nastrojena" (Mary, Mary, Quite contrary), što se odnosi na popularnu englesku uspavanku.

Radni naslov: „Ničija krivica" (Nobody's Fault), objavljeni naslov: „Mala Dorit" (Little Dorrit) Čarlsa Dikensa - 1857. godine

„Mala Dorit" je u velikoj meri ilustracija društva i likovi u njoj su svi žrtve društva umesto da su sami po sebi krivi, otuda je potekao radni naslov „Ničija krivica". Promena naslova je došla zato što je Dikens shvatio da je to kakvo je društo svačija krivica pre nego ničija.

Radni naslov: „Trimalkio u Zapadnom jajetu" (Trimalchio in West Egg), objavljeni naslov: „Veliki Getsbi" (The Great Gatsby) F. Skot Ficdžeralda - 1925. godine

Mislili su da je originalni naslov pravio napomenu koja je previše nepoznata da bi je ljudi razumeli - Trimalkio je glavni lik u Petronijevom „Satirikonu". Ficdžerald je ostavio citat o Trimalkiju u romanu, ali se složio da promeni naslov.

Radni naslov: „Najtužnija priča" (The Saddest Story), objavljeni naslov: „Dobar vojnik" (The Good Soldier) Forda Madoksa Forda - 1915. godine

Pošto je roman trebalo da bude objavljen malo posle izbijanja Prvog svetskog rata, izdavači su tražili Fordu da promeni naslov. On je predložio „Dobar vojnik" kao šalu, ali se izdavačima svideo taj naslov tako da je ostao.

Radni naslov: „Stranci iznutra" (Strangers from Within), objavljeni naslov: „Gospodar muva" (Lord of the Flies) Vilijema Goldinga - 1954. godine

Jedan od izdavača je prvobitno mislio da je radni naslov previše određen i apsurdan, pa je jednom uredniku palo na pamet „Gospodar muva" što je prevod hebrejskog „Belzebub" - jednog od savremenih imena đavola.

Radni naslov: „Četiri i po godine borbe protiv laži, gluposti i kukavičluka" (Four and a Half Years of Struggle Against Lies, Stupidity and Cowardice), objavljeni naslov: „Moja borba" (Mein Kampf) Adolfa Hitlera - 1925. godine

Hitlerov izdavač je predložio mnogo kraći i sažetiji naslov Mein Kampf što se prevodi kao „Moja borba", radije nego dugački i rečiti originalni naslov njegove autobiografije koju je počeo da piše dok je bio u zatvoru.

Radni naslov: „Atikus" (Atticus), objavljen naslov: „Ubiti pticu rugalicu" (To Kill a Mockingbird) Harper Lijeve - 1960. godine

To_Kill_a_Mockingbird_1st_British_Edition_11_201.jpg

Foto:Book Riot

Iako je Atikus jedan od glavnih likova romana „Ubiti pticu rugalicu", Lijeva je odlučila da ne želi da joj se roman zove po samo jednom od likova i umesto toga je promenila naslov u navod iz knjige.

Radni naslov: „Sutra je novi dan" (Tomorrow Is Another Day), objavljeni naslov: „Prohujalo s vihorom" (Gone With the Wind) Margaret Mičel - 1936. godine

Prvobitni naslov je zadnja rečenica romana, međutim Mičelova je odlučila da umesto toga želi da uzme za naslov deo prvog reda treće strofe pesme „Nisam ono što sam bio pod vlašću dobre Sinare" (Non Sum Qualis Eram Bonae sub Regno Cynarae) Ernesta Dausona.

Radni naslov: „Kraljevstvo kraj mora" (The Kingdom by the Sea), objavljeni naslov: „Lolita" (Lolita) Vladimira Nabokova - 1955. godine

Nabokov je bio pod jakim uticajem Poove pesme „Anabel Li" (Annabel Lee) i radni naslov „Kraljevstvo kraj mora" je uzet iz ove pesme. Naslov „Lolita", za koji se konačno opredelio, bio je ponovo pod uticajem ove pesme.

Radni naslov: „Poslednji čovek u Evropi" (The Last Man in Europe), objavljeni naslov: „1984" (1984) Džordža Orvela - 1949. godine

Postoje mnoge teorije zašto je Orvelov poznati roman na kraju nazvan „1984", ali se originalno zvao „Poslednji čovek u Evropi" zbog toga kako se Orvel osećao izolovano dok ga je pisao i njegove fizičke usamljenosti dok je živeo na ostrvu Džura u to vreme, kao i kako izolovano se oseća jedan od likova, Vinston, u romanu.

Radni naslov: „Udar" (The Strike), objavljeni naslov: „Pobunjeni Atlas" (Atlas Shrugged) Ajn Rend - 1957. godine

Nakon što je izabrala prvobitan naziv „Udar", Rendova je odlučila da bi to moglo otkriti previše informacija o ključnom delu romana, pa je njen muž predložio „Pobunjeni Atlas" umesto njega.

Radni naslov: „Nešto što se desilo" (Something That Happened), objavljeni naslov: „O miševima i ljudima" (Of Mice and Men) Džona Stajnbeka - 1937. godine

Originalan naslov je izabran zbog Stajnbekove ideje da niko zapravo ne može biti okrivljen za ono što se desi u romanu, međutim, kasnije ga je inspirisala pesma Roberta Bernsa „Mišu" (To a Mouse), tako da je izabrao sličnu temu za svoj novi naslov.

Radni naslov: „Sve je dobro što se dobro svrši" (All's Well that Ends Well), objavljen naslov: „Rat i mir" (War and Peace) Lava Tolstoja - 1869. godine

Nakon što se odlučio za originalni naslov, Tolstoj je želeo da uključi više informacija o ratovima koji su se desili pre 1863. godine, kao što su Krimski rat i Napoleonova invazija Rusije, tako da se „Rat i mir" činio prikladniji.

Radni naslov: „Kuća vere" (A House of the Faith), objavljeni naslov: „Povratak u Brajdshed" (Brideshead Revisited) Ivlina Voa - 1945. godine

Voov početni naslov pokazivao je njegovu želju da napiše veliki katolički roman svog vremena. Međutim, tokom revizija katolički element prešao u drugi plan i naslov je postao „Povratak u Brajdshed: Sveta i nečista sećanja kapetana Čarlsa Rajdera" da odrazi centralnog junaka romana.

„Lolita"? Vladimir Nabokov je zamalo nazvao „Kraljevstvo kraj mora", po jednoj pesmi Edgara Alana Poa. „Mala Dorit"? Čarls Dikens je zamalo nazvao sumorno i moralistički „Ničija krivica". I koliko je manje privlačno „Gazdarica Meri" nego konačni naslov Frensis Hodžson Bernetine „Tajne bašte"?

U slučaju da vas zanima, radni naslov ovog članka je bio „Radni naslovi poznatih romana". Promena tog naslova je verovatno bila najbolja.

Izvor: Huffington Post