Foto: NPR
Prevela: Dragana Đilas
Sokolarka (The Eagle Huntress) je dokumentarni film režisera Otoa Bela, i premijerno je prikazan na Sandens filmskom festivalu Sandens (Sundance Film Festival) u Park Sitiju, u državi Juta. Radnja filma se odvija u Mongoliji i prikazuje harizmatičnu devojčicu koja je uspela da postigne nešto što nijedna žena za dve hiljade godina nije uspela. Naime, ona ide u lov, i to uz pomoć zlatnog orla. Film je nakon prikazivanja ispraćen ovacijama.
Članovi Ašolpanine porodice su nomadski Kazasi, narod koji živi u području Altaja. Bave se pretežno poljoprivredom, gaje stoku i koze, no veliku korist im donosi i obučavanje mladih zlatnih orlova kao budućih partnera za lov lisica i ostalih manjih sisara koje koriste za hranu i odeću.
Ova specijalna lovačka veština, koja je utkana u svakodnevnicu i koja se slavi na regionalnim takmičenjima, poznata je kroz istoriju pre svega kao muški poduhvat, i prenosi se porodično sa kolena na koleno.
Pored klimatskih promena koje prete da ugroze ovakav način života i samo 250 preostalih sokolara u Mongoliji, svetsku pažnju privlači i mlada Ašolpan, kao prva žena koja se obučava da bude lovac sa orlovima.
Foto: Lonelyplanet
„Na Sandens festivalu sam imala priliku da porazgovaram sa Ašolpan i njenim roditeljima, kao i sa Otom Belom, režiserom filma. Ašolpanina rođaka je prevodila razgovor".
„Ašolpanin otac, Nurgaiv, mi je rekao da mu je još kao malo dete Ašolpan pomagala da se brine o svom orlu. Već tada se videlo da je ovom poslu pristupala vrlo detaljno i sa velikim interesovanjem. Sokolar sedme generacije, Nurgaiv je uskoro ohrabrio svoju ćerku da bude njegov šegrt, što je značajna stvar za kulturu u kojoj tako nešto nikada nije postojalo".
Uvodna scena filma počinje upravo sa Nurgaivom koji u tom trenutku pušta svog orla u divljinu nakon sedmogodišnjeg partnerstva. Oslobađanje orlova je takođe deo sokolarske tradicije. Mladunci se uzimaju iz gnezda dok su mali, ali se zna da pticu niko ne poseduje. Tradicija nalaže da se orao pusti na slobodu kad dostigne zrelost (između četvrte i sedme godine). Lovac onda nastavlja da obučava novog mladunca orla.
Scena puštanja orla na slobodu je zaista dirljiva. Prvo Nurgaiv mazi pticu sa naročitom pažnjom, a zatim joj nudi žrtveno jagnje za obrok. Ovaj čin ima duboko značenje u ovoj kulturi. Ovakav gest se ukazuje samo članovima porodice pri odlasku (na primer ako se neko seli, ali i u slučaju smrti).
Kroz priču sa Ašolpan mi je jasno da ona smatra da je njen orao, kog je nazvala Bela krila, novi član porodice. U filmu je prikazano kako Ašolpan sama nalazi i uzima pticu iz gnezda na vrlo nesigurnoj litici, uz pomoć svog oca. Ašolpan mi se poverila da joj je omiljeni deo kad se ptica smiri uz nju, što često i biva tako, samo ponekad je njena ptica uznemirena ili nesrećna.
Ovo dvoje lovaca su vrlo povezani emotivno – ko god da je upozna, ili pogleda film, može da prepozna radost i sreću na njenom licu kad je sa Belim krilima, ili kada priča o njoj.
Režiser Oto Bel i Ašolpanin otac su bliže objasnili situaciju sa sokolarima i klimatskim promenama, sa kojom se ova porodica, i mnoge druge u zapadnoj Mongoliji suočavaju. Zime postaju sve jače, toliko da je u kazaškom jeziku izmišljena nova reč da se opišu. Ponekad zima bude toliko oštra da čitava stada uginu. Situacija nje bolja ni leti usled smanjenih padavina. To znači da nema dovoljno trave da se životinje nagoje kako bi preživeli tešku zimu.
Ponekad se zadesi i dobra godina, tako da porodica može da se oporavi i nastavi da živi na tradicionalni način. Ali dešava se i da je migracija u glavni grad Mongolije, Ulan Bator jedino rešenje. Kako Bel kaže: „Ne postoji nikakva odšteta za ove porodice“. Bivši pastiri ponekad moraju da se zaposle kao taksi vozači ili na sličnim poslovima kako bi preživeli.
„Pitala sam Bela zašto film ima tako snažan odziv. Rekao je da film otelovljuje univerzalne teme – devojku koja ne želi da je sputava tradicija bazirana na muškom rodu i odnos oca i ćerke koji cveta, s tim da se u filmu ne radi o žrtvi. To ne znači da on ne priznaje takve filmove, već smatra da na svetu postoji mesto i za slavlje. Jedno takvo putovanje se odvilo upravo pred njegovim očima".
„Ne mislim da sam ja režirao ovaj film. Ovaj vrlo slikovit način života se odvija sam pred mojim očima“, navodi Bel.
Izvor: NPR
Dragana voli strane jezike, daleke zemlje i putovanja.
