Ono što je sjajno u vezi klimatskih promena je da uvek postoji neka nova, užasavajuća posledica o kojoj treba brinuti - poput drevnih virusa i bakterija koji se usled globalnog zagrevanja bude i oživljavaju. Nažalost, istraživači strahuju da će ovakvih slučajeva u budućnosti biti sve više.
Neki od ovih virusa i bakterija su možda zarobljeni milenijumima, i nije čak ni potpuno jasno kakvi su oni, a kamoli kakvu štetu mogu izazvati.
Istraživači su naišli na složene „gigantske viruse" sa čak hiljade gena u otopljenom sibirskom permafrostu. Jedan takav virus, star 30.000 godina, bio je još uvek zarazan kada je otkriven 2015. godine, mada nije predstavljao opasnost po ljude, prenosi Live Science.
Postoje bojazni da bi se neki stari neprijatelji za koje se verovalo da su pobeđeni mogli ponovo vratiti. Ispostavlja se da je permafrost odličan za očuvanje bakterija i virusa koji mogu da miruju, a zatim da se zagrevanjem ponovo aktiviraju.
Naučnici su otkrili netaknut virus španske groznice iz 1918. godine u telima sahranjenim u tundrama Aljaske. Tokom 1890-ih godina izbila je epidemija velikih boginja od koje je u jednom gradu umrlo blizu polovine stanovništva. Tela su pokopana u permafrostu, uz reku Kolima. Sada ta reka počinje da erodira obale usled globalnog zagrevanja, piše BBC.
Očigledan dokaz opasnosti dogodio se pretprošlog avgusta u Sibiru, kada je oko 100 ljudi (kao i 2.300 irvasa) bilo inficirano antraksom u prvom izbijanju epidemije u tom području od 1941. godine. Jedan dečak je
preminuo od smrtonosne infekcije. Naučnici veruju da je antraks bio zarobljen u smrznutim leševima irvasa.
Zbog globalnog zagrevanja i naročito toplog leta 2016. godine došlo je do njihovog odmrzavanja i oslobađanja spora bakterija u okolinu.
„Nemam reči da izrazim svoja osećanja", rekao je tada za agenciju France-Presse guverner okruga Dmitrij Kobilkin. „Infekcija se pokazala preteškom. Vratila se u naš kraj nakon 75 godina i odnela život deteta."
Ruski naučnici su u studiji iz 2011. godine upozorili na opasnost da porast temperature može dovesti do topljenja permafrosta i vaskrsnuća epidemija iz prošlih vekova.
Čini se da je permafrost jedan od sistema koji je najosetljiviji na globalno zagrevanje, ističu istraživači u časopisu Nature Climate Change.
Ali čak i u toplijim podnebljima, rastuće temperature mogu uticati na razvoj i širenje opasnih bolesti, kao što je Zika virus, koji se proširio u svetu koji se sve više zagreva.
Pre više od jedne decenije, istraživač Pol Epstejn predvideo je moguće širenje bolesti koju prenose komarci kao rezultat klimatskih promena.
„Komarci, koji mogu nositi mnoge bolesti, veoma su osetljivi na promene temperature," napisao je 2005. godine u članku objavljenom u The New England Journal of Medicine. „Više temperature utiču na povećanje stope reprodukcije i broj „krvavih obroka" koje nađu, produžavaju sezonu razmnožavanja i skraćuju period sazrevanja mikroba koje raznose" - sve to ih čini efikasnijim u širenju bolesti.
Izvor: Huffington Post
