Blizu šezdeset godina od objavljivanja, roman „ Psiho“ Roberta Bloka ostaje praotac i temelj za sve priče o poremećenim ubicama. Razlog je jednostavan: Norman Bejts.
Norman, stidljivi, bezlični i bezizražajni menadžer hotela simboliše anonimnost zla u 20. (i sada 21.) veku. Normana možemo da opišemo kao tihog, finog i pomalo usamljenog, a to je opis i mnogih drugih stvarnih i izmišljenih ubica. „Ja sam pripadnik jedne od generacija koja je odrasla uz Blokovog ubicu, kao jedne od najstrašnijih babaroga“, rekao je Čet Vilijamson, autor romana „Psiho: Sanatorijum“. Norman (i Majka, unutrašnji demon rođen zbog njegove krivice i straha) je odgovoran za milione preskočenih tuširanja i retko koji izolovani motel sa neonskim svetlima nije inspirisao komentar potencijalnih stanara: „Ovo previše liči na Bejts motel“.
Kao rezultat, postao je ikona, predstavljajući ludilo koje se može naći u svakoj, naizgled ozbiljnoj osobi, glas koji nam u uho šapuće: „Niko od nas nije razuman kao što se pravi da jeste“. „Imao sam privilegiju da nastavim karijeru zastrašujućeg Normana kada sam napisao „Psiho: Sanatorijum“, koji je na prvi mah sličan Blokovom romanu. Bio je izazov i zadovoljstvo nastaviti priču o najpoznatijem od svih izmišljenih ubica“. Poremećene ubice dolaze u više oblika, nisu svi kao Norman. U nastavku je navedeno deset romana. Nadam se da ćete pronaći osvetljenje u tako paklenoj ponudi.
1. Psiho, Robert Blok (1959)
Praotac svih. Od Normana Bejtsa i njegove „Majke“ stvorio je obrazac za naredne generacije priča o ubicama.
2. Žena u crnom, Suzan Hil (1983)
Hilova je u svom romanu prikazala to da poremećene ubice ne moraju biti žive da bi opustošile. Glavni lik romana je žena koja želi da osveti sebe preko nevine dece. Ona je luda, ona je ubilački nastrojena, ona je potpuno neumoljiva.
3. Krvavi meridijan, Kormak Makarti (1987)
Iako se Anton Čigur od romana „Nema zemlje za starce“ smatra Makartijevim vrhovnim baukom, ogroman i užasavajući sudija Holden, koji vodi grupu lovaca, jednako je nepredvidiv i opasan. Ne toliko kao čovek, već kao sila prirode, on proganja dete, protagonistu knjige, u ranom periodu američkog zapada , sa svojim motom „Rat je Bog“.
4. Noć trkača, Džo Lensdejl (1987)
Teksaški autor Džo Lensdejl izazvao je mnogo noćnih mora svojim radom, ali ništa nema više stila i morbidne fascinantnosti od „Boga sečiva“, bizarnom božanstvu čiji modni dodaci su sečiva. Knjiga je živo oličenje zaraze nasilja, u kojoj bog širi želju za dodirivanjem njegove krvave oštrice. Publisher Weekly nazvao je ovu knjigu verovatno najboljim romanom ovog tipa, između „Psiha“ i „Kad jaganjci utihnu“.
5. Paris Traut, Pit Dekster (1988)
Nosilac Deksterovog romana je poštovani beli biznismen u Gruziji, posle Drugog svetskog rata, koji ubija četrnaestogodišnju crnkinju. Radnja knjige se sastoji iz njegovog upuštanja u ubilačko ludilo i pogoršavanja njegovog odnosa sa suprugom i članovima zajednice. Završava se u plamenu nasilja, koje ostavlja čitaoce iscrpljene.
6. Kabala, Klajv Barker (1988)
Za svoj kratak roman, čija je radnja smeštena u Kanadi, Barker je rekao: „Čudovište dvadesetog veka je savršeno oličenje psihotičnog, bezdušnog serijskog ubice“. U „Kabali“ serijski ubica Deker smešta protagonisti Bunu, koji beži u Midijan, skriveni grad čudovišta, poznatiji kao „Noć rasa“. Ispunjena Barkerovom divljom maštom, knjiga obezbeđuje smisleno poređenje tradicionalne „Noći rasa“ sa novom vrstom čudovišta koje je Deker predstavio.
7. Kad jaganjci utihnu, Tomas Haris (1988)
Nastavak jednako genijalnog „Crvenog zmaja“ postavio je lestvicu visoko za romane koji su sledili. Dajući nam dve klasično poremećene ubice u jednoj knjizi, Hanibala Lektora i Bafalo Bila, Haris je doneo koncept „koristi lopova da uhvati lopova“ na nov, krvaviji teren. Praćenje Hanibalove poremećene i genijalne psihe ide dalje nego u bilo kojoj od filmskih adaptacija.
8. Indijanski ubica, Šerman Aleksi (1996)
Odličan primer toga kako dobar pisac može da iskoristi poremećenog ubicu da bi prikazao društvene probleme. Aleksi stvara indijanca Džona, kog su odgajili beli roditelji, a koji pokušava da povrati svoju baštinu skalpiranjem i ubijanjem belaca u današnjem Sijetlu. Stvari brzo dostižu vrhunac jer belci počnu da napadaju starosedeoce Amerike u znak odmazde. To je mračno i realno prikazano poređenje o rasama u Americi.
9. Iz pakla, Alan Mur i Edi Kembel (1999)
Kreacija pisca Mura i glumca Kembela je jedan od pokazatelja toga koliko efikasan može da bude grafički format u rešavanju ozbiljnih problema. Stvaran u periodu od osam godina, a na kraju sakupljen u obimu od skoro 600 stranica, roman „Iz pakla“ bavi se prvim koracima poremećenog ubice Džeka Trboseka. Murova istraživanja i Kembelovo crno-belo crtanje stavlja čitaoce u viktorijanski svet Džeka i predstavlja neke uznemiravajuće teorije.
10. 2666, Roberto Bolano (2004)
Izvanredan roman o degeneraciji 20. veka, smešten u nasilnu smrt. Roman od pet delovi sastoji se od ubistava više od 300 žena u meksičkom gradu Huarez. Nazivanje „2666“ romanom o poremećenom ubici je kao opisivanje „Mobi Dika“ kao ribolovačke priče, ali senke nasilnih ljudi koji su počinili besmislene i užasne zločine prate svaku stranicu.
Izvor: theguardian.com
