FOTO: imcreator
Prevela: Dejana Dodik
Istraživači na Monaš univerzitetu otkrili su da postoje fizičke razlike između mozgova ljudi koji reaguju emotivno na tuđa osećanja i onih koji reaguju racionalnije.
Studija, koju je vodio Robert Eres sa departmana za psihološke nauke, promatrala je da li ljudi koji imaju više moždanih ćelija u određenim delovima mozga, imaju više sposobnosti za saosećanje.
On je kao razloge za istraživanje naveo: „Svaki dan ljudi koriste saosećanje sa i bez njihovog znanja, kako bi se kretali društvenim svetom. Koristimo je za komunikaciju, za stvaranje veza i kako bismo konsolidovali naše razumevanje drugih“.
Studija je istakla korelacije između gustine sive mase i kognitivne i afektivne saosećajnosti. Eres kaže da je studija pokazala da su ljudi koji imaju visok nivo afektivne saosećajnosti upravo oni koji se plaše gledanja strašnih filmova ili počnu da plaču za vreme tužne scene. Oni koji imaju visok nivo kognitivne empatije su oni koji su racionalniji, na primer klinički psiholozi.
Rezultati su pokazali da ljudi sa visokim nivoom afektivne saosećajnosti imaju veću gustinu sive materije u insuli. Insula je deo u „sredini“ mozga koji je odgovoran za utiske, motornu kontrolu, samosvesnost, saznajno funkcionisanje i međulična iskustva. Oni koji imaju visok nivo kognitivne empatije imaju veću gustinu u oblasti iznad dela koji povezuje dve hemisfere mozga. Ova oblast odgovorna je za emotivno oblikovanje i obradu, učenje i pamćenje.
Eres u studiji ističe: „Ovi rezultati pokazuju da je saosećajnost složen konstrukt, ukazujući da su afektivna i kognitivna saosećajnost diferencijalno zastupljene u mozgu“.
Međutim, studija pokreće i nova pitanja – mogu li ljudi da se istreniraju da više saosećaju i da li bi ti delovi mozga postali veći sa vežbom; ili da li možemo da izgubimo sposobnost da saosećamo ako je ne koristimo dovoljno?
IZVOR: Big Think
Dejana je idealista koji pokušava da shvati čudesni svet oko sebe.
