FOTO: Henrik Jeppesen
Sa svojih 28 godina, Henrik Jepesen već može da kaže da je bio u svakoj zemlji sveta. Bilo mu je potrebno 10 godina i skoro 900 letova da bi posetio 193 države. Svoje putovanje završio je u aprilu ove godine, u Eritreji, tri dana pre nego što je napunio 28 godina.
Jepesen, koji je odrastao u Danskoj, poželeo je da putuje svetom još sa svojih trinaest godina: „Voleo sam da gledam filmove iz svih krajeva sveta. Za mene je to bilo nešto fascinantno, što me je i inspirisalo da putujem“. Konačno, kada je 2006. napunio 17 godina i dobio dozvolu roditelja, pošao je na svoje prvo putovanje, u Egipat. Na pitanje zašto je odabrao tu zemlju, kaže: „Ima dobru turističku infrastrukturu“. Posle ovog, usledilo je putovanje na jugoistok Azije, gde je proveo dosta vremena istražujući region.
Jepesen nije počeo da putuje sa ciljem da poseti svaku državu sveta. Njegov prvobitni cilj bio je da poseti 50 zemalja. Kasnije je taj broj rastao, da bi stao na 100, kada je odlučio da „ne ide u zemlje koje su ocenjene kao opasne“. Ipak, shvatio je da postoje mnoge predrasude i zablude o pojedinim zemljama, zbog čega je odlučio da ih sve upozna: „Putovanja ti otvaraju oči da sagledaš drugačije kulture i čine te otvorenijim za različitosti. Rekao bih da Iran odaje negativnu sliku svetu zbog postupaka svoje vlade, ali njihov narod je najljubazniji na svetu“.
Dok je putovao oko sveta, Jepsen je sticao kontakte i prijatelje. Uprkos tome, skoro uvek je putovao sam: „Teško je ubediti nekoga da poseti turistički manje atraktivne destinacije“, ističe.
U početku, većinu putovanja je finansirao sâm. Tražio je smeštaj preko društvene mreže Couchsurfing (besplatno ili veoma povoljno odsedanje u domovima korisnika te mreže), stopirao je (nešto što, priznaje, nije bilo praktično ni sigurno u nekim zemljama) i nije se hranio u restoranima, nego je kupovao hranu u supermarketima. Sveukupno, Jepesen je proveo 3.000 dana u putu, potrošio je oko 80.000 dolara na sva svoja putovanja, što iznosi oko 25 dolara na dan. Bilo je dana kada uopšte nije trošio novac, a bilo je i dana kada je trošio i do 100 dolara, na primer za vizu.
Jepesen se takođe uvežbao da putuje sa što manje prtljaga, kao i da pere odeću u lavoru ili sudoperi. Čak je šest meseci putovao bez prtljaga: sve što je imao sa sobom tada bili su mobilni telefon i punjač, pasoš, kreditna kartica, slušalice i donji veš. „Bile su to stvari koje sam mogao i u džepu da nosim“, objašnjava on, i dodaje da je kupovao novu odeću samo ako mu je bila preko potrebna.
Putovanje bez prtljaga donelo mu je dodatne prednosti: bezbednosne kontrole na aerodromima su bile mnogo jednostavnije, a lokalno stanovništvo bi ga radije prevozilo kada bi stopirao. „Bio je to eksperiment. Znao sam da ću uglavnom stopirati, pa sam pomislio kako bi mi tako bilo mnogo lakše, jer onda izgledam kao lokalni stanovnik”.
FOTO: CNNEspañol
Jepesen se potpuno posvetio putovanjima 2010. godine, a potom je napravio i blog na kome je delio svoje priče i slike sa tura koje je pravio. Kako je rastao broj pratilaca i čitalaca, tako je Jepesen tražio hotele i avio-kompanije kojima bi pričao o svom cilju radi dobijanja sponzorstva. Kada bi postigao dogovore za besplatne smeštaje i letove, zauzvrat bi pisao o svojim iskustvima, a sponzore bi spominjao u svom blogu. „Počnite sa malim avio-kompanijama“, savetuje, „neće imati toliko zahteva i imaćete veće šanse za uspeh. I uvek ih pitajte za besplatne avio-karte!“
Kad ne bi uspevao da sebi osigura besplatne letove, Jepesen bi tražio najjeftinije karte na sajtovima avio-kompanija i pretplaćivao bi se na njihova obaveštenja i biltene preko imejla. Tako je, na primer, pronašao i letove za samo 2 dolara preko AirAsia avio-kompanije. „Treba tražiti takve promocije svaki dan, tokom cele godine, pa onda kupiti što više karata kada su na popustu“, dodaje.
Kada je postao poznatiji na blogu i društvenim mrežama, bilo mu je lakše da dobije besplatan prevoz i smeštaj, ali ipak nije prestao da traži načine kako da putuje što jednostavnije. „Još uvek ostajem sa lokalnim stanovništvom, u njihovim kućama... Takvo iskustvo je bolje. Više je lično, iako se žrtvuje malo privatnosti i radnog vremena“, tvrdi Jepesen.
Pored prihoda koje je imao od bloga i društenih mreža, zarađivao je i održavajući konferencije na kojima je govorio o svojim iskustvima sa puta oko sveta, i pružajući savete drugim putnicima koji bi da posete manje turstički atraktivna mesta, ili države u koje je teško ući.
Vratio se kući, u Dansku, u julu ove godine, ali još uvek ne planira da pusti korene. Nastaviće da putuje i planira da sledeće godine bolje istraži Sjedinjene Američke Države, kako bi upoznao svih 50 država.
Budućim putnicima oko sveta savetuje da počnu sa putovanjima do mesta koja su im blizu mesta boravka, a onda da putuju u susedne zemlje koje imaju dobru infrastrukturu i jak, razvijen turizam. Za što bolji doživljaj, predlaže im da žive i jedu kao lokalno stanovništvo, a ne kao turisti.
Iako ima prijatelje širom sveta, Jepesenovo upoznavanje 193 zemlje sveta podrazumevalo je i velika odricanja. Nije završio fakultet, i na duže vremenske periode nije mogao da se viđa sa porodicom i najbližim prijateljima.
Jepesen ipak zaključuje: „Svako iskustvo koje sam doživeo vrednije je od bilo koje stvari koju sam mogao kupim. Zato sam izabrao putovanje kao način života“.
IZVOR: CNNEspañol
