Lutka je u svojim počecima služila uzvišenoj svrsi u ritualima, mitologiji i etno motivima, privlačila je pažnju grčkih filozofa a svoj vrhunac postiže kroz pozorišnu lutku. Lutke i lutkarstvo u svojoj fenomenološkoj suštini predstavljaju pretvaranje mrtvih predmeta, putem animacije u žive oblike na sceni lutkarskog teatra.
Lutkarstvo je, bez obzira na njegove veze s drugim vrstama visoke umetnosti, tokom vekova pripadalo popularnoj umetnosti. U prošlosti su bile poznate priredbe sa lutkama putujućih mađioničara i pripovedača, kao i marionetski cirkus i varijetetske predstave.
Glumica Marina Dimitrijević iz Beograda i Boutros el Amari iz Pariza, održali su Lutkarsku radionicu za decu i odrasle, gde su ih učili o istoriji, pravljenju i igranju sa lutkama. Takođe su održali i radionicu Commedia dell arte - originalnu iz Italije, prikazujući rane forme pozorišnog tetara i pozorišnu predstavu Playland.
Marina Dimitrijević jedna je od osnivača trupe Samteatar, sa autorskim projektima iza sebe ima igranja u 15 zemalja širom sveta i nekoliko internacionalnih nagrada. Ovo je treća zemlja u kojoj se srpsko-francuski tim susreće zbog zajedničke kreativne kolaboracije.
„ Boutros je talentovan kolega sa velikim iskustvom, a saradnja sa ljudima iz drugih zemalja donosi veliku širinu u pogledu na umetnost. Nadamo se dugoročnoj saradnji i mnogim budućim lepim projektima”, rekla je Marina u razgovoru sa službenicima Generalnog konzulata Republike Srbije u Istanbulu. On režira i monodramu Au bord de la mer (Na obali mora), u izvođenju Marine Dimitrijević koja će se igrati na francuskom jeziku.
Ovo nije jedina saradnja srpske i francuske umetničke scene, 16 novembra održaće se premijera muzičko-poetske večeri u Akademiji 28. Loran Prokopić pevaće franuske šansone, a Marina će glumački prikazati francuske poezije.
Loran Prokopić rođen je u Parizu i njegov susret sa šansonom datira još od detinjstva. Kasnije kao profesionalni pozorišni glumac započinje sa promocijom francuske kulture pevajući šansone i realizovanjem brojnih umetničjih, kulturnih, poetskih i literarnih večeri sa akcentom na francusku književnost. Poslednjih nešto više od 25 godina interpretira pesme najvećih imena francuske šansone poput Edit Pjaf, Šarl Aznavur, Žilber Beko i drugi.
Na pitanje odakle tolika povezanost sa lutkarstvom, Marina objašnjava da to datira još od malena : „ Mnogo vremena sam provodila sama i uvek imala lutke koje sam oživljavala. Tako sam ih i prihvatila, kao bića koja su živa samo ćute dok im ne damo reč.”
Mika Antić je u svojim stihovima, očima deteta na odličan način opisao značaj lutke :
„Deca imaju običaj da kvare svoje igračke,
jer traže u njima srce.
Vade lutkama oči da vide kako radi vid.
Izvrću pajace na naličje da opipaju obe strane dodira.
Medvedima i tigrovima paraju plišane glave
da im otvore misao i razumeju namere.
Ona znaju majstoriju disanja unatraške,
od: posle smrti, do: pre rođenja.
Zato, kada kidaju oblik da dođu do njegovog unutra,
znači da, jednostavno, ne trpe završene stvari.“
Umetnost je jedan od najboljih načina za povezivanje i međusobno razumevanje. Kroz svet lutkarstva moguće je prelaziti sve barijere, kulturološke i jezičke, a potom kroz maštu prikazati skriveni svet ljudske duše. Sažimajući stvarno i simbolički, infantilno dopire do srži egzistencijalnih pitanja, dolazi do onog unutra „od posle smrti, do pre rođenja“.
