Za razliku od balkanskih zemalja, skandinavske nisu samo na „vrhu’’ kontitenta, već i na vrhu ove liste. Naime, zemlje poput Švedske i Holandije su najotpornije na širenje lažnih vesti. Akcenat se stavlja na one vesti koje utiču na kreiranje javnog mnjenja objektivnim činjenicama, a ne subjektivnim uverenjima i emotivnom manipulacijom.
Od bivših jugoslovenskih zemalja najgore je prošla Makedonija: u oblasti poverenja javnosti dobila je ocenu 3,7 od 10. Ona je i pretposlednja na listi zemalja u kojima vlada medijska sloboda. Razlozi za ovakav rezultat su hapšenja novinara, kreiranje prorežimskih televizijskih kanala, primoravanje regulatornih tela na pristrasnost...
Na lošijoj poziciji od Makedonije je Turska. Ovu zemlju karakteriše loše postupanje prema novinarima, čišćenje medija i rigorozni zakoni o telekomunikacijama, kao i ocena 0 (od 10) za slobodu medija. U potpunoj suprotnosti od nje, rezultati ovog istraživanja pobedu prepuštaju ponovo skandinavskim zemljama. Za njihov otpor protiv lažnih vesti najvažnijim se smatraju jaki javni obrazovni sistemi i sposobnost kreiranja kritičkog razmišljanja.
Pozicije balkanskih zemalja prema ovom istraživanju:
- 24. Hrvatska
- 29. Srbija
- 31. Crna Gora
- 32. Bosna i Hercegovina
- 33. Albanija
Za ove zemlje istaknuto je da su „najranjivije’’ kada se šire vesti označene sa „obmane, glasine, potpune laži i dezinformacije stranih vlada i neprijatelja’’.
Rešenje je u obrazovanju
Statistički gledano, ovo istraživanje dokazuje da su visokoobrazovani ljudi spremniji da se informišu preko više različitih izvora (internet, televizija, radio itd). Oni su i sigurniji u određivanju razlike između lažnih i istinitih vesti.
Iz svega navedenog izvodi se zaključak da je obrazovanje krucijalno za rešenje problema uticaja dezinformacija na kreiranje mišljenja šire javnosti.
Izvor: Danas
