Zarazne bolesti
Toplo i vlažno vreme, koje je sve rasprostranjenije i učestalije, predstavlja idealne uslove za komarce – poznate nosioce zaraznih bolesti. Na taj način raste opasnost od malarije i virusa Zapadnog Nila, čije su se posledice osetile i na našim prostorima. Istovremeno, takođe kao nosioci zaraza, pretnju predstavljaju i glodari, koji se razmnožavaju u velikom broju. Prema ne tako optimističnim naučnim predviđanjima, zaraze će nastaviti da se šire.
Respiratorne bolesti
Globalno zagervanje sve osetnije uzima svoj danak i kada je reč o bolestima disajnih organa. Izmenjeni vremenski uslovi najnepovoljnije deluju na astmatičare, čiji broj, po svemu sudeći, neprekidno raste. Prema istraživanjima sprovedenim u SAD-u, stopa obolelih je od 1980. godine čak učetvorostručena! Razlog tome bi mogao ležati u činjenici da visoke temperature uzrokovane klimatskim promenama pospešuju površinski ozon, koji se negativno odražava na disajne puteve.
Sa druge strane, velike suše u Africi doprinose formiranju oblaka prašine tamošnjih pustinja, koji se prenose preko Atlantika i ugrožavaju stanovnike Floride i Karipskih ostrva. Pretnju respiratorne organe predstavlja i velika količina polena ambrozije i drugih biljaka koja nastaje sve većom koncetracijom ugljen dioksida.
Iscrpljenost i srčani problemi
Sve toplije vreme najviše smeta terenskim radnicima. Osim što je raditi po velikoj vrućini daleko od prijatnog, neprekidna izloženost visokim temperaturama neminovno povećava rizik od srčanog udara. Ako i zanemarimo ove drastične posledice, opšta iscrpljenost koju u ovakvim uslovima oseća većina populacije lako uzrokuje i druge zdrastvene probleme.
Kvalitet ishrane
Klimatske promene nužno vode ka promenama u vegetaciji. Sezone mraza u pojedinim oblastima traju kraće, biljke cvetaju ranije, dok opstanak određenih biljnih vrsta, među kojima su i mnoge vrste kafe, bukvalno "visi o koncu“. Sa druge strane, sve učestalije vremenske nepogode poput poplava i suša direktno utiču na proizvodnju i kvalitet životnih namirnica.
Osiromašeno zemljište i narastajuće bolesti, čijem širenju pogoduju toplota i vlaga, predstavljaju veliki problem za stanovnike zemalja širom sveta. Među najugroženijima je područje Zapadne Afrike, gde velike količine kiša spiraju i urušavaju zemljište. Zbog toga glad na ovim područjima neprestano raste. Generalno gledano, slabija proizvodnja namirnica vodi slabijem kvalitetu ishrane, što se odražava na celokupan organizam.
Mentalno zdravlje
Izmenjeni vremenski uslovi, naposletku, deluju i na opšti kvalitet života, a time i na mentalno zdravlje. Povećana razdražljivost, nervoza i bezvoljnost, samo su neke od posledica koje se osećaju na visokim temperaturama. Sa druge strane, ekstremni vremenski uslovi poput poplava, oluja i cunamija, ostavljaju trajne posledice po psihu preživelih.
Porast stopa obolelih od zaraznih i plućnih bolesti, osiromašena ishrana i slabiji kvalitet života predstavljaju alarm da je nešto potrebno da se promeni. Premda predviđanja u pogledu temperaturnih promena i njihovih posledica nisu optimistična, pojedinci tvrde da posedujemo znanja i tehnologiju pomoću kojih se ona mogu preduprediti. Podizanje ekološke svesti kod sve većeg broja ljudi svakako je prvi korak.
