Ko je ugasio naše časopise?

Prvi i najvažniji ljudi koji su nam pomogli u sazrevanju su naši roditelji. Ostala mesta zauzimaju svi oni koje smo ranije susretali. U tzv. grupi „svi ostali“, drugo mesto zauzimaju nastavnici i profesori iz svih faza obrazovanja, treće zauzimaju prijatelji koje smo stekli, četvrto mesto - literatura i za kraj, kao peto mesto - lagano štivo u koje spadaju novine i časopisi.

U nastavku ćemo pažnju posvetiti isključivo časopisima. Za naredne redove su odabrani samo oni časopisi koji spadaju u lagano štivo bez zalaska u neukus.

U pitanju su časopisi koji su bili izuzetno omiljeni kod publike, a ugasila ih je poplava drugih medija koji su počeli da budu konkurentni jednom tzv. konzervativnom mediju i da neukusnom politikom vođenja steknu širu čitalačku publiku.

Časopisi koji će biti spominjani u narednim redovima su pored informativne, imali i spomenutu edukativnu ulogu, koja je bila bitna za kreiranje ukusa čitalačke publike i njihov razvitak u prave ljude.

Džuboks - Izlazio je 20 godina sa prekidima. Bio je prvi istočnoevropski časopis koji se bavio rok muzikom i srodnim temama. Uticao je na razvoj dobre i kvalitetne domaće rok scene.

Rock - Časopis koji je bio Politikin produkt. Tačnije, pokrenula ga je redakcija „Politikinog Zabavnika“. Počeo je da izlazi aprila 1982. godine, kao dodatak časopisa „Strip 82/83“. Naredne godine je prerastao u zaseban časopis. Prvo je izlazio u neuobičajenom formatu 11x30 cm, a prerastanjem u poseban časopis je prešao na klasičan novinski format. Format revijalne štampe dobija 1985. godine. Ime mu je 1988. godine promenjeno u „Pop Rock“ i pod tim imenom je izlazio sve do gašenja, decembra 1990. godine. Bio je uticajan za jugoslovensku rok-scenu osamdesetih godina.

Od časopisa koji su se bavili rok muzikom vredi spomenuti i one koji su izlazili devedesetih godina: „YU Rock Magazin“ Ivana Tarlea, „Vreme Zabave/XZ Zabava“ Petra Lukovića i „Ukus nestašnih“ Tomislava Naumovskog. Svi ti časopisi su bili značajni za promociju rok-scene, koja je isto tako bila jaka i čitaoci su bili uglavnom ljudi koji su želeli da nađu zaklon od svega onoga što je bilo smatrano za neukus.

„Ukus Nestašnih“ i „Rock Express“ su bila dva magazina koja ne samo da su preživela devedesete, već su živela i početkom prve decenije 2000-ih godina. Ugasila ih je činjenica da je publika u međuvremenu počela da se zanima za neke druge stvari.

ITD - Tinejdžerski magazin koji je uticao na pokretanje sličnih časopisa u narednim decenijama (Huper, Ćao, Bravo). Bio je posebno izdanje „Ošišanog ježa“ namenjeno omladini. Karakterisao se po malom formatu (A5) tako da je lako mogao da se smesti u školsku tašnu ili džep ili da se čita „ispod klupe“. Počeo je da izlazi 1982. godine i izlazio je sve do sredine osamdesetih godina. Glavne teme su bile vezane za narodnu i zabavnu muziku, odnose između devojaka i mladića i slično.

Huper - Izlazio je 18 godina (od 1990. do 2008. godine). U prvih 16 godina je bio okarakterisan kao porodični časopis jer su mladi čitaoci kupovali časopis zbog novih priča o omiljenim zvezdama, a potom su ga davali starijima da rešavaju enigmetiku. 2006. je promenio koncepciju i uredništvo i prerastao u časopis o alternativnoj kulturi. To je sve trajalo do decembra 2008. godine, kada je izašao poslednji broj.

Tempo - Najpoznatiji sportski list u našoj zemlji koji je izlazio pod okriljem Politike. Vatreni ljubitelji sporta su sredom ujutru obavezno svraćali do trafika sa štampom, kako bi pazarili svoj omiljeni list i dobili potrebnu dozu sportskih informacija. Ugasila ga je poplava drugih medija, zajedno sa ostalim kvalitetnim Politikinim izdanjima, 2004. godine.

Ovde se nameće i jedno pitanje - šta su žene volele da čitaju? Pored „Bazara“, koji i dan-danas izlazi, međ' pretežno ženskom publikom su bile čitane „Radio TV Revija“ i „TV Novosti“ jer poznato je da su mnoge žene oduvek volele da čitaju sve o svojim omiljenim javnim ličnostima. Muškarce je pak interesovalo šta će se na televiziji i radiju emitovati u narednih sedam dana.

Žene su volele da čitaju i konkurentsku „Nadu“ i „Praktičnu ženu“ jer, za razliku od dva spomenuta magazina, „Nada“ i „Žena“ su za to vreme bile ono što se danas u internet vremenu može nazvati tutorijalima. Žene su učile da kuvaju, heklaju, usvajale su savete za lepotu... Za one koje su želele da život shvate kao ludu zabavu, tu je bilo i još jedno Politikino izdanje vredno spomena - časopis „Ana“ koji je imao sadržaje u skladu sa sloganom „Enciklopedija za žene“.

To su bili časopisi koji nimalo nisu hteli da podilaze u svet tračeva, što danas radi većina novokomponovanih revijalnih izdanja. Kad god se u današnje vreme pojavi nešto slično, brzo nestane tako da budućnost štampe u današnje vreme ne deluje nimalo svetlo.