Ko je izmislio šampanjac?

Deluje kao jednostavno pitanje, ali eksperti ističu razliku između dve vrste pića i ta razlika se često navodi u debati o tome ko je izmislio šampanjac. Strogo govoreći, šampanjac je penušavo vino koje se dobija dvostrukom fermentacijom isključivo od grožđa uzgajanog u regiji Šampanj na severu Francuske. Svako penušavo vino sa drugačijim geografskim poreklom naziva se jednostavno tako - penušavo vino.

Iako se termin šampanjac slobodno koristi u razgovoru o bilo kom penušavom vinu, proizvođači moraju biti oprezniji. Sporazumom potpisanim u Madridu 1891. godine uspostavljeno je pravilo o tome da samo penušava vina poreklom iz Šampanje mogu biti obeležena kao šampanjac. Sporazumom iz Versaja ovo pravilo je dodatno potvrđeno.

Legenda kaže da zahvalnost za nastanak šampanjca dugujemo monahu Dom Perinjonu. Perinjon je sa 19 godina postao monah Reda Svetog Benedikta u oblasti Šampanj i tamo je bio zadužen za nadgledanje proizvodnje i skladištenja vina. Poveren mu je zadatak da se reši mehurića u vinu koji su se javljali u procesu refermentacije. On u ovom zadatku nije uspevao. Jednom prilikom je odlučio da proba rezultat svog neuspeha, oduševio se njim i tako je 4. avgusta 1693. godine rođen šampanjac.

Međutim, ovde istoričari stupaju na scenu i navode da je šampanjac izmislio Britanac Kristofer Meret trideset godina pre Perinjona. Meret je bio naučnik, lekar i metalurg i prva osoba koja je dokumentovala kako uz pomoć šećera „staviti mehuriće u vinoˮ. On je, dakle, osmislio tehniku do koje je Perinjon slučajno došao.

Dom Perinjon je do te mere popularizovao ovo vino sa mehurićima, da su u njegovo vreme, vinarije nabavljale šampanjac znajući da se suočavaju i sa potencijalnim gubicima. Većina vinskih podruma izgubila je oko petine flaša usled njihovog eksplodiranja. Pritisak koji se stvara u bocama tokom sekundarne fermentacije (koja rezultira stvaranjem ugljendioksida) bio je toliko jak da su od njega flaše eksplodirale bez upozorenja. Francuski bon vivani su zato ovo penušavo vino nazivali Le vin du diable ili Đavolje vino.

Britanci nisu imali ovih problema sa eksplodiranjem flaša. Oni su koristili flaše od čvršćeg stakla kakve danas koristi većina vinara.

Dom Perinjon je dokumentovao metod koji se danas naziva „šampanjski metodˮ, a Kristofer Meret metod kojim se postiže penušavost vina. Ovo nije prvi put da se gotovo istovremeno došlo do istog otkrića na različitim krajevima sveta. Debatu „ko je bio prviˮ ostavljamo istoričarima. Mi laici ćemo jednostavno uživati u vinu.

Izvori:  MentalFloss.com, bbc.com, HistoryChannel.com.au