Kako su lale stigle u Holandiju?
Pixabay

Uz amsterdamske kanale, bicikle i specifičnu arhitekturu, lale su skoro svima najčešća asocijacija kada se govori o Holandiji. Međutim, njihovi koreni potiču sa teritorije Persije, veću popularnost su stekle u Turskoj, u tadašnjem Otomanskom carstvu. Koliko su im bile značajne svedoči i to da je skoro čitav period pod vladavinom Sultana Ahmeda III (1703-1730) poznat kao „Doba lala”. Smatrane su oličenjem raskoši, otmenosti i bogatstva, a posebna pažnja se poklanjala njihovom uzgajanju. Svaka preprodaja i kupovina van Carigrada bila je strogo kažnjavana. 

Unsplash
Unsplash

Kako je onda došlo do toga da lale postanu zaštitni znak Holandije?

U njihovom prodoru u Evropu u XVI veku učestvovalo je, posredno i neposredno, više aktera, a smatra se da je najznačajniju ulogu u širenju njihove popularnosti imao Karolus Klusius.

Dok je radio kao botaničar pri austrijskom dvoru njegov prijatelj i takođe flamanski naučnik Ožje Gilen de Bizbek mu je poklonio lukovice lala. Bizbek je služio Otomanskom carstvu kao ambasador Habzburške monarhije i tom prilikom je upoznao Sulejmana Veličanstvenog od kojeg je dobio lale na poklon I prosledio ih dalje.


Klusius je po povratku u Holandiju postao profesor na Univerzitetu u Lajdenu i preuzeo mesto upravnika najstarije botaničke bašte u Holandiji. Posadio je lukovice i bio vrlo posvećen njihovom uzgajanju, ali nije želeo da i drugi uživaju u njihovoj lepoti, te ih je pomalo sebično čuvao i nije ih prodavao. To je dovelo do krađe iz njegovog vrta od strane znatiželjnih, a potom i do komercijalne prodaje sa kojom je zavladala tulipomanija, odnosno opšta pomama za ovim cvetom.


Kako su prodavane po izuzetno visokim cenama, lale su smatrane statusnim simbolom i luksuzom koji su sebi mogli da priušte samo najbogatiji. Međutim, ono što je trebalo da bude hobi i vizuelno zadovoljstvo, pretvorilo se u basnoslovno skupu opsesiju jer su cene počele nekontrolisano da rastu što je mnoge preko noći dovelo do bogatstva, ali i do bankrota. Postojale su vrste lala koje su koštale koliko i kuća u Amsterdamu!

Unsplash
Unsplash

Ova opsesija nije mogla trajati zauvek i 1637. godine došao joj je kraj zahvaljujući intervenciji države koja je zabranila precenjenu trgovinu. Tulipomanija traje i danas ali se tadašnja bizarna pomama nikada u toj meri nije ponovila, već je prisutna u umerenim okvirima. 


Holandija je dominantna na cvetnom tržištu po proizvodnji i izvozu lala, a koliko su posvećeni uzgajanju najbolje pokazuju snimci iz vazduha gde se one, poput tepiha duginih boja, pružaju u nedogled i predstavljaju savršen spoj prirode i ljudskog rada.