Kako proceniti kome da verujemo?

FOTO: Eje Central

Naše odluke mogu se bazirati na osnovu nečijeg prethodnog ponašanja. Na primer, ako znamo da je neki politički kandidat ispravno postupao u periodu dok je bio na vlasti, odluku o glasanju možemo doneti na osnovu tog prethodnog iskustva. Kako u nedostatku prethodnog iskustva odlučujemo da li treba nekome da verujemo ili ne?

Sigurno ste nekada, kada po prvi put vidite neku osobu, prokomentarisali ili čuli komentar poput: „Uopšte ne poznajem tu osobu, ali njegovo/njeno lice mi ne uliva pozitivnu energiju“. Ljudi nesvesno sve vreme koriste različite stereotipe kao vodiče svog društvenog ponašanja. Jedan takav stereotip, koji vrlo često koristimo, je lice osoba. Na šta se oslanjamo kada sudimo o poverenju ili nepoverenju koje nam uliva određeno lice? Izgleda da opažanje poverenja prvenstveno leži u emocionalnom izražaju ili u strukturi lica ljudi. Recimo, na osnovu uopštenog pravila, na licima sa srećnim izrazom usta su u obliku „U“, a obrve u obliku „Ʌ“, i smatra se da takva lica ukazuju na poverenje.

S druge strane, na licima sa ljutitim izrazom usta su u obliku „∩“ a obrve u obliku „V“ i takva lica su okarakterisana kao nepoverljiva. Isto tako, kada se ocenjuje na osnovu lica, osobe sa plitkim obrazima, širokom bradom, niskim obrvama i širokim licem ulivaju drugima manje poverenja. Ove strukturne karakteristike su obično polno dimorfne, jer je kod žena luk obrva viši, jagodice izraženije, a lice uže. Drugi tragovi koje možemo koristiti da bismo povezali poverenje sa nekim licem mogu biti starost ili čak boja kože.

FOTO: Cadenadial

Procesuiranje na osnovu lica osobe, koje naš mozak obavlja kako bi nam omogućio osećaj poverenja ili nepoverenja, je spontano i automatizovano.

Eksperimentima je potvrđeno da, ako se ispitanicima pre prikazivanja neutralnog lica, podsvesno prikaže lice sa karakteristikama koje ukazuju na nepoverenje, ispitanici obično i neutralnom licu pripisuju nepoverenje. Na tom polju, otkriveno je da što nam neko lice manje poverenja uliva, utoliko se aktivnost jedne strukture našeg mozga, amigdale (sa lat. corpus amygdaloideum), povećava. Ovi podaci su u skladu sa rezultatima ispitivanja pacijenata sa dvostranim povredama amigdale. Ti pacijenti pokazuju značajnu tendenciju da ukazuju poverenje licima koja su ispitivači okarakterisali kao lica koja izazivaju duboko nepoverenje i koja treba izbegavati.

FOTO: Expoknews

Vinston (Winston) i njegovi saradnici su, u istraživanju sprovedenom 2002. godine, učesnicima istraživanja pokazali skup slika lica nepoznatih osoba, kako bi ocenili njihov uzrast. Tokom istraživanja, ispitivači su funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) uporedo i snimali moždanu aktivnost učesnika. fMRI nam omogućava da vidimo koji su delovi mozga aktivni pri obavljanju određenih zadataka.

Cilj istraživača je bio da pokušaju da utvrde koji delovi mozga se aktiviraju kada osobe odlučuju o poverenju koje im uliva određeno lice. Ovi istraživači su otkrili da se aktivnost amigdale povećava u slučaju lica sa karakteristikama koje ulivaju nepoverenje, bilo da je zadatak učesnika da ocene uzrast prikazanih osoba ili da im pripišu poverenje ili nepoverenje. Osim amigdale, takođe su otkrili da se i desna insula (deo moždane kore) i gornji temporalni sulkus (brazda, fisura) aktiviraju pri prikazivanju lica koja ulivaju nepoverenje.

Novije studije su pokazale da se amigdala aktivira u obliku „U“ kao odgovor na poverenje koje ukazuje neko lice. Isti rezultat pokazao je i istraživački rad Vinstona i njegovih saradnika iz 2007. godine. Poverenje je nešto što je, izgleda, blisko povezano sa ugledom osobe, a on se stiče na osnovu iskustava iz prve ruke ili putem saznanja o konkretnim radnjama iz prošlosti. Stenli (Stanley) i njegovi saradnici su, u istraživanju iz 2013, otkrili da je striatum (sa lat. nucleus striatum) uključen u predstavljanju ugleda na osnovu ljudske rase kojoj pripada pojedinac, i da utiče na donošenje odluka koje se zasnivaju na poverenju.

Drugi važan aspekt koji treba imati na umu su razlike u percepciji poverenja koje se mogu javiti s godinama. Na različitim poljima je utvrđeno da su starije osobe naročito podložne obmanama. U poslednje vreme možemo da pročitamo kako su banke obmanule svoje klijente određenim finansijskim ponudama visokog rizika, i tako učinile da klijenti izgube ušteđevine koje su bile namenjene za penzionisanje. Opravdanje, koje većina žrtava pomenutih prevara navodi za svoju odluku o investiranju, je poverenje koje su imali u bankare koji su na kraju imali veliku slobodu u raspolaganju tim novcem.

Na isti način, prilikom različitih političkih kampanja, u trci za osvajanjem glasova, možemo uočiti da stariji čine grupu glasača na koju političari obraćaju posebnu pažnju prilikom usmeravanja izborne strategije. Ključni aspekt svakog izbornog programa je penzija. Trebalo bi da se zapitamo da li su stariji ljudi sposobniji da ukažu poverenje i, ako je tako, da li njihov mozak na drugačiji način obrađuje ovu informaciju.

FOTO: Tv Best

Kasl (Castle) i njegovi saradnici su u istraživanju iz 2012. godine pokazali da stariji ljudi imaju jaku tendenciju da pripisuju poverenje osobama koje su mlađi ljudi okarakterisali kao one kojima ne treba verovati. Takođe, dok je kod mlađih ispitanika zabeležen očigledan porast aktivacije prednje insule pri posmatranju lica sa osobinama nepoverenja, kod starijih ispitanika je zabeležena minimalna aktivacija ovog kortikalnog regiona kada su morali da iznesu svoj sud o tome da li neko lice uliva poverenje ili nepoverenje, čak i kada su posmatrali lice sa karakteristikama koje ukazuju na izrazito nepoverenje.

Veruje se da je prednja insula važna u predstavljanju očekivanog rizika i predviđanju rizika pri finansijskim investicijama, stoga ne čudi činjenica da starije osobe imaju više problema od mlađih kada je u pitanju odlučivanje o investiranju ušteđevine. Ako tome dodamo tendenciju pripisivanja poverenja nekoj osobi na osnovu izgleda lica, uprkos jasnim znacima nepoverenja, rezultati su takvi kakve smo već viđali u današnjim medijima.

FOTO: Esan

Zbog svega toga može se reći da su starije osobe podložnije prevarama, naročito finansijske prirode, a njihova sposobnost donošenja odluka se dovodi u pitanje, na primer pri njihovom glasačkom izboru. Istovremeno, starije osobe imaju više problema od mlađih kada procenjuju karakteristike koje ukazuju na nepoverenje dok posmatraju ljude.

Ukratko, pripisivanje poverenja ili nepoverenja nekom licu leži u različitim crtama lica, a rasuđivanje koje mozak obavlja je automatizovano i ukazuje na ključne strukture u obradi emocionalnih informacija, kao što su amigdala i prednja insula. Treba imati u vidu ogromni uticaj koji ova vrsta istraživanja može imati na neke političke aspekte, kao i na neke druge aspekte u kojima poverenje u određenu javnu ličnost može igrati važnu ulogu.

IZVOR: Jotdown