U blizini obale plivalo je morsko stvorenje, nepoznato nauci, „morsko čudovište“ dugo 2,7m, oštrih mlečnih zuba. Ova vest je postala senzacija i zamenila je vesti o ratu. Ime predsednika Vilsona pojavljivalo se u svim naslovima i postao je prva blokbaster filmska zvezda, pa će, zbog toga, bela ajkula da bude zapamćena i kada Veliki rat bude zaboravljen.
U julu 1916. godine, na obali Džerzija, mlada bela ajkula napala je petoricu Amerikanaca koji su otišli na plivanje, a četvoricu je ubila. U nizu napada, od 1. do 12. jula, ajkula je širila teror duž 112,6 km duge atlantske obale, u jeku sezone. Prva žrtva na plaži Hejven bio je diplomac univerziteta u Pensilvaniji Čarls Vansant, sin lekara iz Filadelfije. Ovo je prošlo nezapaženo. Ljudi koji su bili na plaži su čuli krike, ali su mislili da je u pitanju šala.
Naučnici su rekli da ajkule nemaju toliko moćnu vilicu da bi mogli da pregrizu ljudsku kost. To je bio prvi napad ajkule sa fatalnim posledicama u američkoj istoriji, ali niko nije znao za to. Tada nije postojao kanal Diskaveri, niti emisija Nedelja Ajkula, sve dok mlada ajkula nije to promenila.
Nakon druge smrti, kada su šetači na plaži pronašli krvavo telo izgrizeno napola i pobegli vrišteći, ovo stvorenje je iznenada izašlo na naslovnoj strani Njujork Tajmsa. Još jedan plivač, iako se borio sa ajkulom, bio je ubijen. Gradonačelnici su pokušavali da negiraju da se to dešava u strahu da će izgubiti turiste, a samim tim i novac, ali su zbog svega što se dešavalo bili primorani da zatvore odmarališta i pozovu naučnika u pomoć.
Stručnjak Američkog Prirodnjačkog muzeja trudio se da identifikuje ovu vrstu. Razbesneli ljudi su u naletu panike uhvatili puške i vile i krenuli u lov na ajkulu. Ajkulu je konačno ubio heroj čiji je brod napala.
Čudnije od fikcije
Ovo vam zvuči poznato? Ovo je istinita priča o ajkulama, izgubljenom blagu istorije, sahranjenom ispod talasa. Majkl Karuzo preuzeo je ovu priču dok je živeo u Nju Džerziju. Piter Benčli premestio je priču na izmišljeni Long Ajland Rizort, u svom bestseler romanu Ajkule.
Benčlijeva ajkula ubija četvoro ljudi, uključujuči i heroja koji se bori sa ajkulom. Gradonačelnik poriče napade ajkula u želji da zaštiti novac koji turisti donose, ali ga strašni događaji nateraju da se okrene naučniku. Izmišljeni naučnik, ihtiolog u Njujorškom akvarijumu na ostrvu Koni, trudi se da otkrije vrstu ajkule ubice i upozorava da može da se ponovi ono što se desilo 1916. godine. Ajkulu je ubio heroj čiji je brod napala.
U jednom razgovoru Benčli je rekao da je ideju za roman dobio iz svog interesovanja za napade ajkula, uključujući podvig Franka Mundusa, sportskog ribolovca koji je u Montaunu ulovio belu ajkulu tešku 1554 kg. U uvodu romana napisao je: „Da li ajkule ostaju u jednom području i samo tamo ubijaju? Ne zaboravite ajkulu koja je 1916. godine u Nju Džerziju ubila četvoro ljudi. Sa sigurnošću tvrdim da je svaki događaj istinit”.
Benčlijev roman bio je kulturna senzacija koja je preplavila svet. Ostao je na listi bestselera Njujork Tajmsa 44 nedelje, ali nije uspeo da premaši roman Brežuljak Voteršip.
Godine 1975, Stiven Spilberg je objavio film Ajkula. Edvardijanska beba ajkula preoblikovana je u izmišljeno mehaničko čudovište, a plivanje nikada nije bilo isto. To nam je dalo prvi letnji blokbaster pružajući poslovni model za sve filmove od Ratova Zvezda, do Parka iz doba Jure i Titanika, kao i za ovogodišnje ostvarenje Opasnost iz dubine. Takođe, ovo je postalo šablon za neke horor filmove uključujući, kako kažu kritičari, tri nastavka filma Ajkule.
Kako kaže Džordž Berdžes, naučnik na univerzitetu na Floridi, ovaj film lažno prikazuje velike bele ajkule kao osvetoljubive lovce na ljude. U stvari, ajkule ne napadaju ljude, osim ako im se to retko desi, greškom. Ovo je inspirisalo organizovanje na desetine ribololovačkih turnira na kojima su ljudi ubijali ajkule bez kajanja što je dovelo do toga da se smanji broj svih vrsta ajkula u poslednjih nekoliko decenija.
Međutim, ovaj film izazvao je i porast broja članova pokreta za spas ajkula i očuvanje okeana i inspirisao je biologe da više istražuju i šire stav da su ajkule deo životne sredine. Berdžes je nabrojao 1916 napada u kojima je navedeno da su napad izvele bele ajkule, ali drugi naučnici kažu da su napade izvodile bik ajkule. Ta misterija nikada neće biti rešena.
U međuvremenu, na desetine hiljada ljudi dobilo je fobiju od ajkula nakon gledanja filma i ljudi su počeli da govore kako „neće ni prst umočiti u vodu zbog ajkula”. Neke stvari se ne mogu zaboraviti, kao što su Roj Šajder i Ričard Drajfus, koji su 4. jula molili gradonačelnika da zatvori plažu, jer je dvoje mrtvih bio tek početak. „Desiće se ponovo. Već se dešavalo! Petoro ljudi je izgrizeno dok su surfovali”.
Možemo samo da se pitamo da li bi istorija možda bila drugačija da je Vilsonov slogan bio „Držimo se dalje od vode”.
Izvor: BBC
