Preko Sibira i Kine ova tehnika je tokom 12. veka dospela na tlo Evrope. Dekupaž se razvijao, a najveću popularnost dostiže tokom 17. veka kada je oslikavanje nameštaja postalo veoma popularno. Naime, ovaj način dekoracije predstavljao je jeftiniju alternativu za one koji su želi da ukrase svoj dom neuobičajenim i unikatnim komadima nameštaja. Marija Antoneta bila je poklonik dekupaža, a kasnije su se njim koristili i svetski poznati slikari poput Matisa i Pikasa.
Termin dekupaž ustanovljen je u 20. veku. Nastao je od francuske reči koja znači isecanje ili seckanje. Taj postupak je ono od čega se polazi. Isecanjem slika iz novina, časopisa, seckanjem tkanine, raznobojne hartije ili salveta dobijamo materijal koji će nam poslužiti za ukrašavanje. Predmeti na kojima se najčešće izrađuje dekupaž su: nameštaj, stvari napravljene od drveta, ramovi za slike, kutije za nakit, a neretko se i staklene površine tretiraju ovom tehnikom. Čak i uskršnja jaja mogu da se oslikaju pomoću salvete i papira u boji.
Premazivanje lakom ima za cilj da produži vek trajanja dekupaža. Osim toga, vizuelni efekat koji nastaje je lepši. Tradicionalne tehnike predviđaju između 30 i 40 slojeva laka. Međutim, pošto se u današnje vreme ovim najčešće bave kreativci iz hobija kod svoje kuće nije neophodno da se postupak ponavlja toliko puta.
Dekupaž nije samo način da ispunite slobodno vreme i zabavite se, već može da vam donese zaradu. Mnogi ljudi koji su vežbom usavršili ovu veštinu danas imaju dodatni izvor prihoda.
Dekupaž zaista ima moć da oplemeni. Amina Ćato, umetnica koja se već godinama nalazi u ovim vodama, u intervjuu za portal Karike“navela je: „Moje slobodno vrijeme je dobilo smisao. Ispunjavao me svaki pokret četkicom, a bojama sam bojila, ne samo predmete nego i svoju dušu.“
Dekupaž je stara tehnika koja se tokom vremena razvijala i menjala. Često možemo da vidimo predmete kojima je udahnuo novi život. Ako sebe nekad uhvatite u dokolici, eto načina da se zabavite i razvijete svoju kreativnost.
Izvor: blogspot.com
