Fenomen „Deža vi“ (fr. „već viđeno“) predstavlja snažan utisak da je osoba već videla ili doživela nešto što vidi prvi put. Sam pojam ušao je u upotrebu kada je francuski filozof Emil Borjak skovao ovaj termin 1876. godine u svom delu „Budućnost nauke o psihologiji". I iako je pojam „već viđenog“ uveo prvi, zasigurno nije prvi koji je o njemu mislio.
Još su grčki filozofi imali svoja tumačenja ovog fenomena - u četvrtom veku Sveti Avgustin i kasnije katolička Crkva su u ovome videli „demona koji čoveka iskušava idejama o prethodnim životima ili reinkarnaciji". Sigmund Frojd je smatrao da novi utisak podseća na neki raniji, zaboravljeni odnosno potisnuti doživljaj. Parapsiholozi nude objašnjenje da su to iskustva koja imaju poreklo iz našeg prošlog života, dok većina naučnika nema egzaktno i potpuno objašnjenje.
Kris Mulin, britanski profesor koji se bavi izučavanjem pamćenja, smatra da ovakva pojava nastaje kao posledica mešanja i zbrke u pamćenju. Profesorka kognitivne psihologije Državnog univerziteta u Koloradu, En Kliri, takođe „deža vi“ objašnjava kroz moždanu grešku. Ona smatra da je ovo neka vrsta problema u sećanju - nešto u novoj situaciji aktivira sećanje sličnog iskustva iz prošlosti, ali naš mozak ne uspeva da ga se seti. Jedna od novijih teorija jeste da „deža vi“ nastaje kada moždana memorija proverava da li njen sistem funkcioniše dobro.
Nekoliko činjenica o ovom fenomenu:
- Još uvek se ne zna kako i zašto se „deža vi“ dešava, ali se smatra da je u pitanju pojava koja nastaje unutar temporalnog režnja.
- „Deža vi“ može da bude posledica spontanog pucanja neurona ili kašnjenja u transmisiji neurona.
- Najčešće je proučavan u vezi sa epilepsijom, jer pacijenti često dožive ovu pojavu pre napada
- Neki teoretičari imaju hipotezu da „deža vi“ nastaje kada mozak prepozna nekoliko poznatih elemenata u novom okruženju.
- Ljudi ne iskuse „deža vi” najmanje do 8 ili 9 godine.
- Pacijenti koji stalno doživljavaju deža vi imaju tendenciju ka oštećenju mozga u temporalnom režnju.
Proživljavanje „već viđenog“ s vremena na vreme može biti i korisno - ono nas podstiče da bar na tren osvestimo mali deo širokog polja podsvesti. Ali šta bi bilo kada bi nam se to dešavalo previše često?
Časopis Journal of Medical Case reports je tokom 2014. godine objavio neverovatan medicinski slučaj čoveka koji je gotovo konstantno doživljavao „deža vi”. Pre nego što je dospeo kod lekara, imao je stalan osećaj da je već video i doživeo sve unazad tri godine. U početku su ova iskustva trajala samo pet minuta, ali su vremenom postajala sve duža i intenzivnija. Jačina tih osećaja je bila toliko snažna da je u jednom momentu imao osećaj da je zarobljen u vremenskoj kapsuli. Časopis Curiosity navodi da je čak iznosio tvrdnje da je dok je gledao TV, slušao radio i čitao novine imao osećaj da je već znao te informacije. Ono što naučnici znaju jeste da određeni neurološki poremećaji poput demencije i epilepsije mogu da izazovu ponovni „deža vi”. U slučaju ovog mladića nisu postajali takvi neurološki uslovi, ali jeste postojala anksioznost germofobijom (strah od bacila), za koju naučnici smatraju da je u njegovom slučaju mogući krivac za „deža vi”.
Činjenica da ne postoji jedinstveno objašnjenje ovog psihološkog fenomena podseća koliko još treba da učimo o čoveku. Da li su u pitanju samo jednostavne memorijske greške ili određeno osvežavanje sećanja koje kao posledicu ima doživljavanje ovog osećaja? Postoje i one egzotične teorije o paralelnim svetovima, ili bljeskovi sećanja iz prošlih života – čemu su posvećeni mnogi romani i filmovi fantastike.
Šta god da je objašnjenje, jedno je sigurno – um je i dalje nepoznanica. Prust u svom romanu „U potrazi za izgubljenim vremenom“ o ovome govori: „Taj osećaj kao da mi poručuje: uhvati me u prolazu ako imaš smelosti i pokušaj da razrešiš zagonetku sreće koju ti nudim". Dok ne dođemo do egzaktnog objašnjenja, upravo nam to i ostaje, razrešenje zagonetke i mišljenje o elementima nespoznatljivosti našeg uma.
Izvor: National Geographic i Artnit
