Da li su lične stvari deo našeg identiteta?
Pexels

Švajcarski razvojni psihlog Žan Pijaže je primetio da čak i novoronđečad poseduju sklonost ka prisvajanju predmeta, što znači da veza između čoveka i stvari postoji još od malih nogu.

Istraživanje iz 2008. godine je pokazalo da deca u najranijem detinjstvu više vrednuju predmete koji im lično pripadaju, nego njihove identične kopije. U tom periodu u pitanju su najčešće ćebad ili igračke.

Adolescenti se najviše vezuju za predmete koji određuju njihovu ličnost, izražavaju stavove ili pripadnost nekoj socijalnoj grupi. Najčešće je reč o garderobi ili prvom automobilu.

Na primeru nasledstva može se zaključiti da čovek daje veću emotivnu nego novčanu vrednost određenim predmetima: komad garderobe ili nakita koji je nekada posedovala vama bliska osoba, a sada ga ostavila vama, za vas ima čarobnu vrednost, čak iako mu cena nije visoka.

Određivanje identiteta

U zavisnosti od kulture, u mnogim društvima postoje stvari čija je svrha da odrede nečiji položaj. U kontekstu moderne civilazicije, statusni simboli su uglavnom luksuzni predmeti koji ukazuju na ekonomsku moć osoba koje ih poseduju, a to su: velika jahta, dobar auto, skupocene sitnice, brendirana garderoba...

Na osnovu predmeta koje poseduje, većina ljudi određuje svoj identitet i kroz njih pokazuje ko su i koje vrednosti imaju. Danas se veliki fokus stavlja na individualizaciju, što je doprinelo da se mnogi brendovi trude da proizvode personalizovanu robu i učine je „više svojom”.

Primeri za takve brendove su Nike i Apple. Njjihovi proizvodi čine one koji ih poseduju pripadnicima određenog životnog stila. 

Pexels
Pexels

Naučno je dokazano da postoji psihološki efekat enclothed cognition koji određuje našu spremnost da treniramo ili izvršimo neki zadatak samo zato što posedujemo odgovarajuću opremu. Svesno ili ne, zbog toga kupci Nike proizvoda samo u garderobi vide prvi korak ka početku zdravog života, dok oni koji kupuju Apple proizvode samim ulaganjem u računar najnovije generacije veruju da su na pola puta da pokrenu svoj posao i učine nešto veliko. 

Da li ste opsesivni sakupljači?

Iako živimo u vremenu u kome je materijalizam postao sastavni deo života svih ljudi, ne može se tvrditi da je potreba za posedovanjem određenih stvari isključivo posledica društvenog ponašanja. Veza koju imamo sa stvarima se javlja još u kognitivnoj fazi razvoja, veoma je kompleksna i deo je ljudske prirode.

Međutim, bez obzira na to što je povezanost sa stvarima jednim delom urođena, svakome može da se desi da se otrgne kontroli i prevaziđe granicu „normalnog”.

Kupovina je postala toliko uobičajena da ljudi često mogu da zaborave na sama iskustva koja ih čine srećnim i da fokus stave na materijalno, te se prepuste besmislenom trošenju novca. 

Neretko kupovinom poklona ljudi pokušavaju da kompenzuju nedostatak ljubavi i pažnje nekoj osobi ili da sebi nadoknade ličnu radost. Međutim, takvi predmeti pričinjavaju samo kratkoročnu sreću.

Ukoliko neko preterano skuplja predmete koji nemaju nikakvu funkciju i realno mu nisu potrebni, može se ustanoviti da poseduje kompulsivni poremećaj gomilanja stvari (tzv. hoarding disorder). Osobe koje pate od ovog poremećaja su često i anksiozne, a sigurno poseduju i neke potisnute probleme. 


Zbog emotivne povezanosti sa predmetima, sama pomisao da od njih moraju da se razdvoje kod ovih osoba izaziva napada panike, dok im se život sa njima čini mirnijim i bezbednijim. Naravno, ovaj problem je moguće rešiti uz pomoć psihologa i psihoterapeuta.

Koliko ste skloni prikupljanju stvari i da li vas one čine onim što ste zapravo? 


Izvor: Kultivisise.rs