1. Scena baleta, 1879
Iako se Edgar Dega proslavio svojim impresionističkim studijama baletskih igrača, nova izložba će otkriti neka njegova manje poznata dela. U Muzeju moderne umetnosti izložba „Čudna nova lepota“ Edgara Degaa prikazaće po prvi put u Americi njegove monotipije od pre 50 godina. Dok će biti predstavljene neke poznate teme, posetioci izložbe se mogu iznenaditi što se na zidovima Muzeja moderne umetnosti nalaze slike koje prikazuju bordele i industrijske pejzaže. „Izložba se zaista fokusira na Degaova eksperimentisanja, pokušavajući da shvati skokove koje je napravio u pogledu njegovog pristupa i njegovih tehničkih inovacija“ - navodi za BBC kulturu kustos muzeja Džodi Hauptman. „Izložba dokazuje da baš u monotipijama najviše riskira i tu je i najmoderniji“.
2.Plesačica na sceni sa buketom, 1876.
„Monotipija je metoda gde umetnik crta na metalnoj ploči, a zatim postavlja između dve metalne matrice vlažan papir, radi štampanja crteža“, objašnjava Hauptman. Dok drugi oblici štampanja (utiskivanja) uključuju rezbarenje u drvetu ili zasecanje metalne ploče, kod monotipije umetnik jednostavno crta na ploči, omogućavajući izmene crteža do poslednjeg trenutka. Hauptman misli da je upravo ova mogućnost menjanja crteža podstakla spontanost kod Degaa. „To ga je ohrabrilo da bude slobodan i oslobođen sa svojim crtežom“, navodi ona. „To se veoma razlikuje od njegovih prvobitnih preciznih crteža.“
3. Jesenji pejzaž, 1890
Hauptman veruje da Dega koristi monotipije kao način „zarobljavanja modernog života”, što nedvosmisleno prikazuje da je ovo njegova najmodernija serija pejzaža. „Za njihovo vreme, oni su zaista radikalni i na granici apstrakcije”, objašnjava ona. U „Jesenjem pejzažu”, Dega je pokušao da uhvati pogled iz voza u pokretu. „Morate da pomislite kako bi se osećao neko u 19. veku ko se kretao brzinom od jednog konja, pa prešao na brzinu voza”, nastavlja ona.
4. Glave muškarca i žene, 1887-80
Kretanje je najčešća tema u Degaovom radu, a posebno u njegovim monotipijama. Ona se ponovo pojavljuje ovde, gde je razmazao lica ljudi na crtežu. „To je kao da ih je umetnik u trku naslikao na brzinu“ - kako Hauptman sugeriše. Ovo monotipija nudi uvid u ono kako se osećao neko poput Degaa, koji je živeo u brzo rastućem Parizu 1870-ih godina. Na mnogo načina, monotipija je savršen medij za, kako kaže Hauptman, „opisivanje izmenjene prirode savremenog urbanog života.“
5. Fabrika dima 1877-79
„Nova čudna lepota“ je prva izložba ovih radova. Poseduje 120 monotipija zajedno sa još 60 povezanih delova, uključujući i slike, crteže, pastele i skečbukove. „Nije da je Dega izmislio monotipije, ali ih je prihvatio sa takvim entuzijazmom i isprobavao njihove granice”, navodi Hauptman. U „Fabrici dima“ Dega manipuliše mastilom kako bi ilustrovao kretanje dima nad nebom Pariza. „Postoji veza između načina na koji se dim kreće preko ploče i kako se mastilo razlilo, čineći predivan spoj”.
6. Čekajući mušteriju, 1879
Dega ne prikazuje prostitutke u bilo kom drugom mediju osim u monotipiji. Hauptman navodi da je njegovo predstavljanje bordela i njegovih stanovnica posebno zanimljivo, jer su stanovnice često izrezane ili se pojavljuju na ivici rada. „Postoji praznina u centru, tako da posmatrač oseća da je bordel mesto gde se dešavaju česte promene”, objašnjava ona. Klijent je periferan u ovom poslu - možete da ga vidite levo, na samoj ivici portreta. „Klijent se često prikazuje kao malo neodlučan, a žene se prikazuju zajedno kao grupa. Mislim da govori nešto o tom odnosu“, kaže ona.
7. Ukrasi igrača, oko 1895
Dega je pravio monotipije od dve vrste materijala - sredinom 1870-ih do sredine 1880-ih, je koristio ulje umesto crne boje štampača. „To je važna inovacija pogotovo što se ulje kao boja drugačije ponaša pri štampanju”, kaže Hauptman. Prema rečima kustosa, „Ukrasi igrača“ je jedno od najznačajnijih radova u okviru izložbe, jer sažima ideju „višestrukosti i varijacije u jednom radu”.
Da li sliku karakterišu četiri igračice, tri igračice, ili samo jedna? To je za gledaoca da odluči, ali Hauptman sugeriše da se vidi da je to jedan igrač u četiri različita trenutka. „Imajući to u vidu, možemo da uporedimo ovaj rad sa savremenim proučavanjima pokreta u vremenu, koje su sprovodili fotografi Muhbridž i Marej, a za koje znamo da je Dega bio zainteresovan”, kaže ona. Kao rezultat toga, slika se pokreće na filmskoj traci – te tako aludira na bioskop.
8. Kamin, oko 1880-85
Postoje dve vrste monotipija u Degaovim radovima: oblasti svetlog i oblasti tamnog polja. Kada bi radio sa nekim prethodnim crtežom, on bi crtao na ploči isto kao što bi na papiru, ali je kasniji proces bio substraktivan. Rezultat su figure koje se pojavljuju se iz mraka, kao što se vidi na slici „Kamin“.
9. Tri žene u bordelu, gledano otpozadi 1877-79
Dok monotipija daje samo jednu sliku, Dega bi često koristio dva puta istu ploču sa bilo kojim mastilom koje bi mu ostalo. Ovo je stvorilo sliku duha, koji je koristio kao „tonske mape” za novo delo. Koristeći pastele, Dega bi često stvorio nešto sasvim novo sa drugom slikom. „U tim parovima vidite nešto što je ujedno i isto i različito. Vidite načine kako je sam Dega video mogućnosti za stvaranje više od jednog oblika“, kaže Hauptman. „Za Degaa, koji bi uvek video nove mogućnosti”.
Izvor: BBC
