Foto: Sportstarlive
Prevela: Mirjana Dragović
Iako sva slava pripada dobitnicima zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja, postoji još jedno priznanje sa Olimpijskih igara koje je još teže osvojiti. Medalja „Pjer de Kuberten”, koja je nazvana po osnivaču modernih Olimpijskih igara, dodeljuje se sportistima i ljudima iz sportske industrije za izvanredno sportsko ponašanje ili posebno značajan doprinos igrama. Za razliku od sportskih medalja, „Pjer de Kuberten” medalja se ne dodeljuje prilikom svakog održavanja igara - već samo kada Međunarodni olimpijski komitet (MOK) smatra da ju je neko zaista zaslužio. Predstavljamo vam neke od najistaknutijih dobitnika i podvige kojima su zavredili ovu prestižnu nagradu.
1. Lorens Lemiju, 1988
Na Olimpijskim igrama koje su se 1988. godine održale u Seulu u Južnoj Koreji, kanadski jedriličar Lorens Lemiju bio je na drugom mestu u kategoriji vožnje čamca „Fin”. Primetio je da su dvojica jedriličara iz Singapura, učesnici trke koja se paralelno odvijala, u opasnosti. Shvativši da će ih struja odneti, Lemiju je napustio trku i priskočio im u pomoć. Nakon što ih je obojicu odvukao do svog broda, sačekao je da stigne dodatna pomoć, i tek tada je nastavio sa trkom. Iako je trku završio kao jedanaesti, priznato mu je drugo mesto i dobio je „Pjer de Kuberten” medalju.
2. Euhenio Monti, 1964
Foto: Cadute di Tono
Za vreme Zimskih olimpijskih igara u Inzbruku u Austriji, slavni vozač boba iz Italije, Euhenio Monti, čuo je da su vozači britanskog tima Toni Neš i Robin Dikson ostali bez zavrtnja koji je za bob od ključne važnosti. Nakon što je završio vožnju, Monti je svojim rivalima ponudio zavrtanj iz svog boba - i Britanci su osvojili zlato (Monti i njegov kolega su osvojili treće mesto). Kada su ga kasnije upitali da li je zažalio zbog svog postupka, Monti je odgovorio: „Neš nije osvojio zlatnu medalju jer sam mu dao zavrtanj. Pobedio je zato što je bio najbrži.” Iako je dobio „de Kuberten” medalju, verovatno je bio veoma srećan i kada je četiri godine kasnije kući odneo dva zlata.
3. Vanderlei Kordeiro de Lima, 2004
Vanderlei Kordeiro de Lima, maratonac iz Brazila, na Letnjim olimpijskim igrama 2004. godine vodio je u trci, i ostalo mu je nepunih sedam kilometara do kraja. Zatim se dogodilo ovo: Raščinjeni irski sveštenik istrčao je iz publike i de Limu zadržao dobrih sedam sekundi. Iako ga je zadržao na kratko, ovog sportistu je to koštalo visokog plasmana. Zlato mu je izmaklo za više od jednog minuta, a srebro za više od 40 sekundi, ali ne može se znati kako bi završio trku da nije bio dekoncentrisan. Čelnici MOK-a nisu hteli da promene rezultat trke, ali su Brazilcu, pored bronzane, uručili i „de Kuberten” medalju. De Lima je i nakon više od jedne decenije ostao upamćen: ove godine je dobio tu čast da zapali olimpijski plamen u Riju.
4. Luc Long, 1936
Luc, skakač u dalj iz Nemačke, dao je savet Amerikancu Džesiju Ovensu odakle da se odrazi, nakon što je ovaj podbacio u dva skoka u kvalifikacijama. „Pomogao mi je da izmerim odakle treba da se odrazim - skočio sam pravilno i tako prošao kvalifikacije”, rekao je Ovens u dokumentarcu iz 1964. godine. „To me je i dovelo do pobede u skoku u dalj”. Long, koji je poginuo u borbi za vreme Drugog svetskog rata, posthumno je dobio medalju za izvanredno sportsko ponašanje - iako mnogi veruju da je ova priča u potpunosti izmišljena.
5. Šaul Ladani, 2007
Foto: NBC Olympics
Šaul Ladani, sportista iz Izraela koji je učestvovao u trkama brzog hoda i trenirao sam, nikada nije dobio medalju na Olimpijskim igrama. Međutim, njegova istrajnost i karakter mnogo više vrede. Ladani je sa osam godina preživeo Bergen - Belsen koncentracioni logor. Kao da mu to užasno iskustvo nije bilo dovoljno za ceo život, preživeo je i minhenski masakr na Olimpijskim igrama 1972. godine, iako su ga u jednom novinskom članku proglasili mrtvim. Možda su ga bliski susreti sa smrću podstakli na velike uspehe.
Pored impresivnih sportskih podviga (pobedio je na svetskom prvenstvu u brzom hodu, na Makabija igrama je osvojio nekoliko medalja), Ladani govori devet jezika, vlasnik je osam izuma, napisao je više od stotinu naučnih radova i desetak knjiga, ali je i profesor industrijskog inženjeringa. Svom dugačkom spisku dostignuća je 2007. godine dodao „Pjer de Kuberten” medalju, dobivši priznanje od Međunarodnog olimpijskog komiteta za „izuzetan doprinos olimpijskom pokretu”.
Izvor: Mental Floss
Mirjana je veliki filmofil, večiti optimista i veruje da je smeh najbolji lek.
