Aleksandar Puškin je jedan od najistaknutijih predstavnika ruske književnosti. Međutim, mnogi čitaoci ne znaju ko je bio Puškinov pradeda, koji je slavnom pesniku takođe bio veliko nadahnuće – general Abraham Petrovič Hanibal, poreklom Afrikanac.
„Puškinov identitet se zasniva na nekoliko ključnih elemenata – pripadnost boljarskom staležu, afričko poreklo i lično poznanstvo sa Petrom Velikim, ” objašnjava En Lonzberi, stručnjak za rusku književnost. Da bi istakao povezanost sa Hanibalom, Puškin je i sam usvojio nadimak Afrikanac.
Puškin ne samo što je izgledom podsećao na pradedu, nego je osećao i duhovnu bliskost sa njim.
Hanibal je u ranoj mladosti bio otet iz Afrike i poslat u Carigrad kao rob. Odatle ga je srpski grof Sava Vladislavić doveo u Petrograd, na dvor Petra Velikog. Car ga je veoma zavoleo i bio mu je kum na krštenju, te je tako dečak dobio prezime Petrovič. Car ga je potom poslao na školovanje u Francusku.
U vreme kad je Petrova kći, Jelisaveta, stupila na presto, Hanibal je stekao status plemića zahvaljujući svom visokom položaju i uspesima. Međutim, u jednom pismu poslatom ruskoj skupštini 1742. godine, Hanibal naglašava da je njegov plemićki status usko vezan za to što ima afričkog poglavicu za oca. „Afričkog sam roda i potičem iz ugledne plemićke porodice. Rođen sam u gradu Logon, na posedu svog oca, koji je, štaviše bio vladar još dva grada.”
Ova izjava predstavlja jedini pisani trag o pojedinostima njegovog afričkog porekla. Potraga za gradom Logonom počela je već u 19. veku. Okončala se krajem 20. veka, kada je istoričar dr Djedone Namanku došao do otkrića da je Hanibalovo rodno mesto najverovantije Logon-Bini u državi Kamerun. Afrički institut, Ruska akademija nauka i Muzeji Puškina u Moskvi, Sankt Peterburgu i Mihajlovskom saglasni su sa ovom tezom.
U "Evgeniju Onjeginu" spominje se Puškinovo dvostruko poreklo, rusko i afričko.
Puškin ne samo što je izgledom podsećao na pradedu, nego je osećao i duhovnu bliskost sa njim. Zbog kritike društva u svojim delima, Puškin je privremeno prognan iz Sankt Peterburga. Hanibal je za njega predstavljao simbol čoveka koji je otrgnut iz svoje domovine i živi u zemlji koja ga je usvojila. Istovremeno je pripadnik i otpadnik u odnosu na društvo u kome živi, slično pesniku koji posmatra svet spolja ne bi li ga opevao. Ovaj uticaj se provlači kroz mnoga Puškinova dela, kao što je „Mavar Petra Velikog”, nezavršen Hanibalov životopis.
„Evgenije Onjegin”, Puškinovo najpoznatije delo, opisuje nemirnu istoriju Rusije na razmeđi Istoka i Zapada. Ova priča je pretočena u operu (Čajkovski, 1879), balet (Kranko, 1956) i film (Marta Fajns, 1999, sa Rejfom Fajnsom i Liv Tajler u glavnim ulogama). Tu se takođe spominje Puškinovo dvostruko poreklo, rusko i afričko. Puškin ovako opisuje čoveka rastrzanog između dva oprečna sveta.
Kada ću poći na put žurni
i ostaviti život tmurni
u ovom kraju neprivlačnom?
Pa tad pod nebom zemlje rodne
u afričko žestoko podne
za Rusijom da čeznem mračnom
ljubav i patnje gde sam znao
i gde sam srce pokopao.
(„Evgenije Onjegin“, prepevao Milorad Pavić)
Izvor: JSTOR Daily
