Smatra se da su „ljudski resursi“ novijeg datuma. Međutim, sa njima se susrećemo još u 18. veku tokom industrijske revolucije u Evropi. Ovaj termin the Human Resources je u tom periodu podrazumevao to da su zaposleni ključni za uspeh neke organizacije, a prvi su ga upotrebili Robert Oven, jedan od utemeljivača utopijskog socijalizma, i Čarls Bebidž, engleski matematičar i filozof. Oni su smatrali da zadovoljstvo radnika vodi ka savršenom poslu, a da bez zdravih radnika organizacija ne može da opstane.
Termin nastavlja da se razvija u 20. veku kao posebna oblast izučavanja na koju je uticao Frederik Vinslov Tejlor. On je istraživao „naučni menadžment“ (po njemu nazvan i „tejlorizam“) težeći da poboljša ekonomsku efikasnost u poslovima proizvodnje, a zatim i iskorišćenost i produktivnost radne snage. Dalje su se ljudski resursi razvijali i na severnoameričkom kontinentu, najviše zahvaljujući Džordžu Eltonu Maju, psihologu i industrijskom i organizacionom teoretičaru.
Kroz industrijsku i organizacionu psihologiju ljudski resursi su se pojavili u obliku kakvim ih danas poznajemo, a na njih je svakako najveći uticaj imala moderna tehnologija.
Zaposleni predstavljaju glavni resurs svakog poslovnog okruženja. Oni čine stub jedne firme, kompanije, institucije, koja bez njihovog delovanja ne bi mogla normalno da funkcioniše. U vezi s tim se i termin „ljudski resursi“ odnosi upravo na one koji u toj firmi rade.
Ljudski resursi predstavljaju odeljenje u firmama koje se bavi upravljanjem zaposlenima od procesa selekcije do njihovog prestanka rada za tu kompaniju.
Pritom se vodi računa o pojedincu u okviru firme, o njegovim rezultatima i sposobnostima, kao i o delu organizacije koji se bavi zapošljavanjem, otpuštanjem, treningom i drugim poslovima vezanim za osoblje. Ljudski resursi za jednu organizaciju su samim tim, najpre, svi njeni zaposleni, ali se u njih mogu ubrojati i svi oni koje organizacija želi da privuče da postanu njeni zaposleni.
U okviru ljudskih resursa se pojavljuju i drugi termini.
Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management - HRM) posebna je naučna disciplina menadžmenta, koja uključuje sve procese i aktivnosti koje imaju za cilj upravljanje ljudskim resursima neke organizacije. Oblast HRM obuhvata praktično sve aspekte odnosa sa zaposlenima u nekoj organizaciji. Takođe utiče i na sistem odabira zaposlenih, njihovu produktivnost, edukaciju, na njihova prava i zaštitu kao i na sindikate. Upravo ovakav pristup omogućava najveći stepen poboljšanja neke organizacije.
Dakle, uspešno upravljati ljudskim resursima znači osigurati da u svakom trenutku odgovarajući broj zaposlenih, sa odgovarajućom strukturom kvalifikacija i sposobnosti bude raspoređen na radna mesta nužna za ostvarenje ciljeva i zadataka radne organizacije.
O značaju procesa upravljanja ljudskim resursima u javnom sektoru govori i to što na troškove rada otpada najveći deo javnih izdataka.
Takođe, upravljanje ljudskim resursima je veoma zastupljeno i na internetu i ono predstavlja sve aktivnosti koje internet koristi kao sredstvo komunikacije i to počevši od imejla koji danas najčešće predstavlja prvi stadijum u razvitku odnosa između budućeg zaposlenog i poslodavca.
Kvalitetno upravljanje ljudskim resursima je jedan od najvažnijih poslovnih zadataka modernog doba. Cilj ljudskih resursa je zbog toga razvitak pojedinca na svim poljima, uočavanje njegovih kvaliteta kao i njihovo iskorišćavanje u cilju povećanja uspešnosti u poslovnom okruženju. Na sektoru ljudskih resursa je i da istog pojedinca motiviše kako bi se što bolje razvila njegova produktivnost i efikasnost.
