Najveći inicijator i promoter kreativnih industrija bila je Velika Britanija. Otvaranjem konkursa „Gradski izazov” 1990. godine, dovodi se u fokus pitanje kreativnih industrija. Jedan od pozitivnih primera ovakve prakse je Australija.
Australija - zemlja kengura. To je upravo ono što su australijanci želeli da izbegnu. Australija nije samo rep Engleske kolonije i zemlja skačućih torbara, već i zemlja koja ima sopstvenu istoriju i kulturu, a to se moglo dokazati upravo razvojem kreativnih industrija. Rezultat je obnovljen i reprezentativan kulturni identitet, kao i oslobođenje takozvanog fenomena „kulture pokornosti”, ali i čvrsto utemeljenje zemlje na mapi filmske industrije, marketinga , nauke i digitalnih tehnologija.
Ali, šta su zapravo kreativne industrije? Kreativne ili kulturne industrije, kod nas se još mogu nazvati i kreativnim delatnostima jer pojam „industrije” može bukvalno da se shvati. One podrazumevaju širok spektar delatnosti: muzička, scenska i vizuelna umetnost, TV, IT i softver, izdavačke, muzejske i galerijske delatnosti, zanate ali i telekomunikacione usluge, usluge štampe itd.
Definicija ima pregršt, no najjednostavnije rečeno, one predstavljaju „dobro” koje potiče od individualne kreativnosti i veštine utemeljene na autorskim pravima, a kao produkt može doprineti otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju ekonomije ili čak doprineti stvaranju novog kulturnog identiteta.
Investicije u kreativne industrije su ujedno i ulaganja u bolji kvalitet života, jačanje lokalnog identiteta i razvoj turizma. U globalnoj ekonomiji karakteristično je to da siromašne zemlje izvoze kreativnost a samim tim i obrazovane kadrove, dok se u razvijenim zemljama ta ista kreativnost pretvara u vrednost na tržištu.
Kao posledica toga, nerazvijeni uvoze proizvode i usluge razvijenih, koje shodno tome i skuplje plaćaju.
Šta je sa Srbijom?
Sa rastom i razvojem IT-a, poboljšava se i stanje kreativnih industrija. Međutim, to su mahom mala preduzeća ili lične inicijative. Ne postoji konkretan nacionalni plan na polju kreativnih industrija, iako se još od devedesetih ovo polje razmatra.
Tokom 2006. godine objavljena je studija koja se bavi konkretnim preporukama za razvoj kreativnih industrija u Srbiji, autorke Hristine Mikić , što je jedno od prvih konkretnih hvatanja u koštac sa ovim problemom.
Početkom 2012. godine izlazi i studija „Kreativna Srbija: Novi pravac razvoja”, prof. dr Gojka Rikalovića, u kojoj se razmatra kreativni potencijal Srbije sa datim primerima dobre prakse ovakvog „poslovanja” kod nas, kao što su na primer : Exit festival, Mikser festival kreativnosti, Kreativna Vinča, Jugokoncert: Fabrika kreativnih ideja itd.
Iako konkretnog nacionalnog akcionog plana na polju kreativnih industrija nema, veoma dobar primer ove prakse može se naći u lokalnim inicijativama.
Studija „Kreativne industrije Pirot – Agenda razvoja kulturnih i kreativnih industrija grada Pirota 2015 – 2020”, odličan je primer koji može pomoći i drugima da u okviru svojih polja delovanja pokrenu ideje i sprovedu ih u delo.
Ove godine osnovan je Savet za kreativne industrije koji je okupio mnoge ljude iz najrazličitijih sfera kreativnog polja. To daje pozitivne naznake da će se u budućnosti stanje poboljšati. Takođe, u medijima sve češće možemo da čujemo ponešto o potencijalu kreativnih industrija, što takođe daje nade za pozitivne promene.
Inicijativa ima, kako ličnih tako i lokalnih, kreativne industrije su žive, postoje, razvijaju se, ali su razuđene. Mladi ljudi najčešće nisu dovoljno upoznati sa pozitivnim primerima kreativnih industrija, mnogi nisu čak ni upoznati sa ovim pojmom i shodno tome ne vide potencijale i mogućnosti koji su pred njima. Zato je od izrazite važnosti o ovome govoriti.
Dakle, da li ćete praviti igrice, aplikacije, snimati filmove, reklame ili praviti animacije, ili ćete se baviti dizajnom, muzikom, izdavaštvom... bićete u polju kreativnih industrija.
Ako ste slikar ili operski pevač, i dalje ste u polju istog industrijskog polja. Možete i da se bavite uličnom umetnošću, da na inovativan način rekonstruišete stari nameštaj, da pravite umetničke ili umetničko – naučne projekte, da se bavite projektima koji se tiču grada.
Suština je da, organizovani i ujedinjeni, ovakvi projekti mogu da obnove ekonomske kapacitete zemlje , ali i da stvore potpuno novu sliku u svetu o zemlji. Jer, kako Australija nije samo zemlja kengura, tako ni Srbija nije samo parče nekadašnje velike Jugoslavije, obeleženo konstatnim političkim previranjima. Ratova i kriminala je bilo, ali i pregršt vrhunskih filmova, serija, muzike, slika, tekstova...
Ova zemlja može da ponudi mnogo više od onog što trenutno predstavlja. Potrebno je napraviti adekvatan akcioni plan na nivou države, grada, opština i mesnih zajednica, i poslednje, ali ne i manje bitno - praviti projekte na individualnom nivou i boriti se za njih.
