Kada se ponizni prkos koji se iskazuje prema pravilima na radnom mestu pomeša sa saradnjom radnika koja je prožeta neprijateljstvom, u najboljem slučaju stvara se neprijatna atmosfera u kancelariji, a u najgorem slučaju može da dođe do potpune sabotaže produktivnosti svih zaposlenih. U ovom tekstu ćemo identifikovati najčešće znakove upozorenja na pasivno-agresivno ponašanje na radnom mestu i objasniti kroz osam stavki zašto je skriveni bes savršeni kancelarijski zločin.
15 znakova pasivno-agresivnog ponašanja na poslu
Zaposleni koji ispoljava pasivnu agresivnost potajno narušava moral saradnika i zajedničku produktivnost tako što hronično:
1. Izbegava preuzimanje odgovornosti za zadatke,
2. Radi manje onda kada mu se traži da uradi više,
3. Prekoračuje rokove,
4. Zadržava za sebe važne informacije,
5. Obraća se osobi koja je na višem položaju nego njegov šef pre nego što ga konsultuje, kako bi pokazao da šef nije kompetentan ili da je nedostupan za konsultacije,
6. Ostavlja poruke ili šalje i-mejlove kako bi izbegao da se suoči sa nekim,
7. Ignoriše poruke ili i-mejlove koje su mu ostali uputili,
8. Žali se na poslovnu politiku i procedure,
9. Kasni,
10. Ostaje duže na pauzi za obrok,
11. Bespotrebno koristi bolovanje,
12. „Zaboravlja“ i „zatura“ važna dokumenta,
13. Protivi se predlozima za promenu ili poboljšanje,
14. Odugovlači sa obavezama,
15. Proziva saradnike pred drugima, pogotovu na sastancima ili tokom prezentacija.
Šta više, pasivno-agresivna osoba dosledno i uporno ima uverljiva opravdanja za bilo koji (čak svaki!) oblik ponašanja koji je ovde naveden. Kaže se da je suočavanje sa ovakvim ponašanjem jednako grabljenju vode rešetom.
Osam svojstava radnog mesta koja ga čine savršenim mestom za pojavu pasivno-agresivnog ponašanja:
Načini funkcionisanja velikog broja radnih mesta sadrže elemente zbog kojih su ona podesna za pojavu pasivne agresivnosti:
1. Ljudi provode puno vremena na poslu
U kući se provodi najviše vremena (između šest i 10 sati, uglavnom spavajući!), a na drugom mestu je posao, gde mnogi ljudi provode više vremena nego bilo gde drugde. Bilo da je izazvano situacijom ili je hronično, pasivno-agresivno ponašanje će se verovatnije ispoljiti tamo gde osoba provodi dosta vremena.
2. Međusobne veze se obično stvaraju tamo gde osoba provodi dosta vremena
Bilo u strogo poslovnim odnosima ili uz prijateljski ručak, trajne veze se razvijaju na većini radnih mesta, a unutar tih veza pojavljuje se pasivna agresija.
3. Profesionalna atmosfera na većini radnih mesta ne dozvoljava da se izraze emocije
Ipak, čak i u formalnim poslovnim okruženjima, osećanja se izazivaju brojnim stvarima – količinom posla, kvalitetom posla, „bitnim stvarima“, unapređenjima, poštovanjem, talentom, inteligencijom, kredibilitetom i drugim vrlo ličnim pitanjima koja se dotiču samopoštovanja. Ovim iskrenim, subjektivnim osećanjima je potreban ventil.
4. Zbog hijerarhije kao elementa načina funkcionisanja velikog broja radnih mesta, direktno iskazivanje ljutnje izgleda kao neposlušnost
Zaposleni koji smatra da ga šef omalovažava na većini radnih mesta nema tu slobodu da kaže šefu kako se zaista oseća, a da pri tom ne ugrozi svoju karijeru. Takođe je tačno da bi šef, isfrustriran niskim kvalitetom rada zaposlenog, prekršio i pisana i nepisana pravila kada bi mu potpuno otvoreno rekao šta misli. Reči se moraju jako pažljivo birati na radnom mestu, a time se stvara idealno okruženje za pasivnu agresivnost.
5. Hijerarhija na radnom mestu može da podseća na disfunkcionalni ambijent kod kuće
Za dete čiji je glavni staratelj bio zapovednički nastrojen i ono nije imalo čemu da pribegne kako bi izrazilo ljutnju na direktan način, hijerarhijski uređeno radno mesto može da aktivira njegovo šablonsko posmatranje autoritativne figure kao neprijatelja. Bez obzira na to da li je takva percepcija ispravna, pasivno-agresivni zaposleni će uglavnom reagovati kao da su svi autoriteti na tom radnom mestu onaj odrasli iz njegovog detinjstva koji ga je zlostavljao.
6. Oslanjanje na isključivo elektronski vid komunikacije daje savršeno pokriće za pasivno-agresivnu konverzaciju među kolegama
Elektronske komunikacije u mnogim kompanijama su potpuno promenile način na koji poslovni ljudi kontaktiraju – kao i načine na koje se prenose poruke. Kada su bitne stvari, glavne odluke i važne poslovne veze uspostavljene i održavane bez tradicionalnog ličnog kontakta, dostiže se efikasnost, ali važne poruke mogu da se izgube – ili sakriju.
7. Dinamika timskog rada koja se stimuliše na mnogim radnim mestima može biti odlično mesto za vršenje opstrukcije i gubitak odgovornosti
Pasivno-agresivni član tima može svojim tajnim delovanjem da zaustavi sve i da sabotira ceo projekat na dovoljno suptilan način kako se ne bi odmah videlo da je umešan, ili za tu umešanost ima čvrsto opravdanje.
8. Obično je teško otpustiti radnike
Zbog politike ljudskih resursa, koja je stvorena sa najboljom namerom da se zaposleni zaštite, otpuštanje pasivno-agresivnog radnika može biti pravi izazov. Zamislite zaposlenog koji namerno nije efikasan i koji se svadljivo opire najnižim kriterijumima. Ako se suočite s njim, on započinje žestoku svađu u kojoj se predstavi kao žrtva i tvrdi kako ga šef jednostavno ne voli i šikanira njegov potpuno prihvatljiv rad.
Zamislite nezadovoljnog supervizanta koji pod obavezno odlazi kod osobe nadređene njegovom šefu dok je šef na poslovnom putu, ili pakosnog kolegu koji „slučajno“ degradira koleginicu time što na memorandumu stavi njeno ime u polje Cc i tako je javno omalovaži. Pasivno-agresivni radnik je uvek naoružan uverljivim objašnjenjem za bilo koji od ovih postupaka i stručnjak je za preuzimanje uloge žrtve kada ga neko, očigledno ljut, optužuje.
Da li prepoznajete neki od gore navedenih odlika u vašem radnom okruženju?
IZVOR: Psychology Today
