Jedna od najsloženijih, najmisterioznijih, ali i najsavršenijih tvorevina u Univerzumu, kako je to Hipokrat opisao, upravo je ljudski mozak. On reguliše svaku telesnu i psihičku funkciju koja se odvija u našem organizmu. Više od sto hiljada neurona neprestano radi i kontroliše sve od osnovnih životnih funkcija kao što su disanje, temperatura ili apetit, pa do pokreta, osećanja, govora, memorije, čak i percepcije. Međutim, može li situacija da bude obrnuta, odnosno, mogu li ishrana, pokreti, čak i disanje uticati na mozak?
Pored alkohola, cigareta i narkotika, ćelije mozga uništavaju i dehidratacija, stres, manjak sna, preskakanje obroka (posebno doručka), tako i prejedanje i previše šećera. Iako se mozak ne regeneriše, on menja svoju strukturu i funkcije tako što jača one delove koji se koriste često, ali isto tako delovi koji nisu u redovnoj funkciji slabe. Da bi se moždane funkcije unapredile, što će pomoći pri učenju i koncentraciji, dovoljno je modifikovati samo nekoliko svakodnevnih navika.
Mozak kao pogonsko gorivo koristi isključivo glukozu koja se u telo unosi voćem, žitaricama i mahunarkama. Zbog toga dan treba započeti prirodnim ugljenim hidratima, savetuje doktor Dragan Ivanov na YouTube predavanju. Idealan ugljeni hidrat koji će obogatiti energiju mozga pre samog doručka je med. Voće je izvor glukoze, vitamina i antioksidanata.
Pored voća, doručak bi trebalo obogatiti i žitaricama, jer one regulišu celodnevni ravnomerni dotok šećera u mozak. Meso, mesne prerađevine ili sir treba izbegavati, pogotovo prilikom učenja, jer te namirnice mozak čine pospanim i tromim. Osim na ishranu, potrebno je obratiti pažnju i na dovoljan unos tečnosti. Preporučuje se da se dnevno popije dva litra vode, što osim na mozak, povoljno utiče i na sve ostale organe.
Poznato je da leva moždana hemisfera utiče na desnu stranu tela i obrnuto. To bi značilo da je levorukim ljudima razvijenija desna moždana hemisfera. Koliko su pokreti ruku bitni za mozak, pokazuje i činjenica povezanosti fine motorike sa govorom. Kako bi se aktivirale obe moždane hemisfere, preporučljivo je prati zube ili se češljati rukom koja nije dominantna.
Međutim, osim ruku, pokreti celog tela utiču na mozak, te je mozgu potrebno fizičko treniranje. Bavljenje sportom i šetanje na svežem vazduhu se svakako preporučuju zbog fizičkog zdravlja, ali su potrebni i mozgu, pogotovo u periodima kada prima mnogo informacija i njegove funkcije su dodatno opterećene, kao što se dešava studentima tokom ispitnih rokova. Osim što je organizmu potreban balans, treniranjem se povećava broj otkucaja srca, a samim tim i dotok krvi u mozak.
Sa druge strane, kako čitavom organizmu, tako je i mozgu potreban odmor. Informacija da je čoveku dnevno potrebno sedam do osam sati sna je verovatno već svima poznata. Tradicionalna budistička praksa koja datira iz 6. veka pre nove ere, a u Evropu je stigla preko nemačkog filozofa Šopenhauera – meditacija, jedan je od alata kojim se smanjuje stres, umiruju misli i poboljšava koncentracija.
Takozvani hormon sreće, odnosno, serotonin, je supstanca koja se nalazi u mnogim unutrašnjim organima, pa tako i u mozgu. Ovde utiče na rad ćelija i prenosi informacije iz jednog u drugi njegov deo. Serotonin reguliše rad ćelija odgovornih za raspoloženje, pamćenje, koncentraciju, radnu sposobnost i socijalno ponašanje.
Dakle, pored zdrave ishrane, kretanja na svežem vazduhu i suncu, dovoljne količine odmora i fizičke aktivnosti, mozgu je potrebna i sreća, jer je sreća princip ne samo mozga, nego i života.
