Senat Filipina je odobrio zakon na osnovu kojeg će kompanijama biti omogućeno da prilagode radne sate. Po ovom zakonu poslodavci i zaposleni će moći da naprave dogovor u ovoj ostrvskoj zemlji Jugoistočne Azije o tome kako će biti raspoređeni radni sati.
Moći će da rade manje dana, ali isti broj sati. Zakon se odnosi na smanjenje sa pet na četiri radna dana, međutim neće biti obavezno, već stvar procene i dogovora. Javnost na Filipinima predlaže da se ode korak dalje, da se osim dana smanje radni sati, od 40 na 35 sati nedeljno.
Ovo bi pružilo ljudima više vremena za sebe, mogli bi više vremena da odvoje za usavršavanje na nekim drugim poljima i za svoje porodice. Još jedna pretpostavka je da bi se gužve u saobraćaju smanjile.
Kako izgleda na delu kada se smanji broj radnih sati pokazuje slučaj kompanije Perpetual Guardian sa Novog Zelanda. Kompanija je najpre sprovela dvomesečno testiranje sa radnim vremenom u 2018. godini.
Njihovi zaposleni su radili četiri radna dana po osam sati dnevno, ali bili plaćeni kao da su radili pet dana ukupno četrdeset sati. Testiranje su pratili akademski stručnjaci, pre toga su procenjivali stanje zaposlenih osoba u uobičajenom radnom okviru i nakon poređenja zaključili da smanjeni broj radnih sati ima upečatljive koristi, kako za zaposlene, tako i za poslodavce.
Zaposleni su pokazali niži nivo stresa i veće zadovoljstvo poslom, što se pokazalo bitnim za poslodavce jer su imali ljude koji efektivnije rade za manji broj sati.
Osim toga, zaposleni su mogli više vremena da odvoje za sebe i svoju porodicu. Sam osnivač novozelandske kompanije, Endru Barns, je bio zagovarač testiranja, da bi se potom odlučio za primenjivanje takvog modela u praksi nakon što su rezultati bili prikazani i brojna svedočenja zaposlenih pozitivna.
Profesorka Helen Dilejni koja je bila zadužena za istraživanje, izjavila je kako je za uspešno poslovanje kompanije bitno da radnici budu uključeni u ove odluke, da se čuju njihovi stavovi.
Izabel Sohil, koja se zalaže za promene u porodičnom životu u SAD-u, autorka više knjiga među kojima i Generation Unbound: Drifting Into Sex and Parenthood Without Marriage, pisala je za Vašington post o prednostima skraćivanja radnih sati.
U svom članku Izabel piše kako je nekada bilo drugačije. Pre više od veka, 1900. godine jedan radnik u fabrici je u proseku provodio 53 sati nedeljno, sve dok se zakonski broj radnih sati nije smanjio 1938. godine na sadašnjih 40 sati. Autorka naglašava da od tada nije bilo dalje promene u smeru smanjenja radnih sati, već je to postalo nešto što se podrazumeva.
Ona argumentovano objašnjava da bi manje radnih sati doprinelo bračnoj zajednici, jer bi više vremena imali za svoju decu , za sebe i aktivnosti oko doma, kao što bi bilo od koristi i pojedincima koji nisu u bračnom odnosu.
Izvor: news.abs-cbn.com
