Istraživanja pokazuju da je naša sposobnost da detektujemo kada neko laže nije ništa bolja od procene ili nagađanja.Možda baš zbog naše pretpostavke da osoba ne laže toliko laži zapravo ne primećujemo. Za većinu ljudi, laganje izaziva nekoliko reakcija jer je mozgu potrebno određeno vreme da zastane, i ne kaže istinu.
Neke od ovih reakcija predstavljaju pojačani odgovor na stres (smatra Brajan Vilijams), stav prkosa i dominacije (po mišljenju Lensa Armstronga) i prikrivanje pravih emocija, drugačije poznatih kao istina (smatra Entoni Vajner). Zar ne bi bilo dobro da znate kada vas neko laže? Ili čak bolje da možete unapred da znate kada neko laže?
Laganje više nije toliko očigledno u svakodnevnom životu koliko na svakodnevnim razgovorima za posao. Dok možda nismo u mogućnosti da odmah otkrijemo kada neko laže, ima znakova koje možemo da potražimo. Ključ je da uposlite oči i uši da razlikuju fikciju od realnosti.
Osnovna crta
Kada detektivi ispituju osumnjičenog, oni počinju da grupom bezopasnih pitanja i posmatraju osnovne crte ponašanja osumnjičenog dok odgovara na njih. Zatim se pomeraju ka težoj grupi pitanja i posmatraju promene u ponašanju koje su pokazatelji obmane. Za one u menadžmentu ljudskih resursa ovo bi izgledalo otprilike ovako:
- Gde ste odrasli?
- Koji su vaši omiljeni hobiji?
- Koje su vaše sposobnosti?
Prilično jednostavno. Nema razloga za laganjem.
Zatim, menadžer bi mogao da postavi ovakva pitanja:
- Šta bi vaš poslednji poslodavac rekao o vama?
- Koji je razlog zbog koga niste završili fakultet?
- Koje su vaše slabosti?
Malo teži i valjaniji razlog za laganjem, naročito ako se njihova biografija ne podudara sa odgovorima. U prvoj grupi pitanja potencijalni zaposleni će najverovatnije reći istinu. Zatim dolazi teži deo. Da li pravi pauzu, izbegava kontakt očima, trepće previše, pomera svoja stopala, dodiruje svoje lice ili razmišlja o poslednjoj grupi pitanja?
Prekid kontakta očima
Većina ljudi zna da je laganje pogrešno. Kada osoba laže, prekinuće kontakt očima kako bi smanjila osećaj krivice. Zadržavanje kontakta očima može biti preveliko opterećenje za osobu koja laže. Laganje zahteva više energije nego istina, jer naš mozak mora da napravi pauzu i razmisli o laži koju planira da izgovori.
Protivrečni gestovi
Recimo da vodite razgovor za posao sa Džekom za poziciju šefa finansija. Pitate ga da li je ikada doveo firmu do bankrota. On odgovara sa „ne” i istovremeno klima glavom za „da”. Reči mogu biti laži, ali reakcije u telu i mozak nas prisiljava da naša gestikulacija bude iskrenija.
Zadovoljstvo obmanjivanja
Dr Pol Ekman je skovao izraz „zadovoljstvo obmanjivanja” koji se odnosi na radost koju određeni ljudi osete kada uspešno manipulišu drugima. Laganje je oblik manipulacije. Sa lažima možete da vidite mini-izraz lica koji se naziva zadovoljstvo obmanjivanja, osmeh koji prelazi preko lica osobe kada oseti da se izvukla (smatra O.Dž. Simpson). Kada mislite da vas neko laže, potražite neznatno prikriven osmeh.
Jezik nadoknađivanja
Kada postavite pitanje i dobijete odgovor u vidu kratke priče, očekuje vas nekoliko laži. Upotreba previše reči može biti znak da osoba nešto krije.
Lažovi su dobri u pokušaju da prođu kao istiniti. Ono što ih odaje je njihov pokušaj. Skreni pogled, vrati pogled.
Nakon što daju odgovor koji nije istinit, lažovi će skloniti pogled ili se praviti da traže nešto u gomili papira, ili u telefonu, pre nego što vas opet pogledaju. Ovom taktikom se služe kako bi videli da li ste poverovali u laž, da li ćete preći na narednu temu, ili sumnjate da lažu pa ćete preformulisaćete pitanje.
