U današnje vreme kada su globalizacija, razvoj tehnologije kao i svih ostalih industrija u punom jeku, to posredno ili neposredno utiče na svakog čoveka nezavisno od njegovog zanimanja. Svi su pretrpani informacijama, obavezama i poslovima sa kojima se jedva izlazi na kraj, a vremena kao da je sve manje.

Zbog toga su svi prinuđeni da biju bitku sa vremenom, a iz te borbe teško da neko može izaći bez frustracija, anksioznosti i depresije. Nažalost, tek kada se ovakve posledice dobro ukorene u čovekovu svakodnevicu i počnu da ga pogađaju razne psihosomatske bolesti, čovek se trgne i primeti da nešto nije kako treba.

Da bismo izbegli ovakve situacije ili bar ublažili njihove posledice osim bolje organizovanosti, postavljanja prioriteta i izbegavanja multitaskinga, nezavisno od toga da li smo studenti, zaposleni ili poslodavci trebalo bi da obratimo pažnju na sledeće stvari:

Veoma bitnu ulogu u borbi protiv stresa ima fizička aktivnost. Četiri univerziteta iz Sjedinjenih američkih država su 1999. godine sprovela istraživanje u kome su pacijenti podeljeni u tri grupe, gde su jedni dobijali lekove za depresiju, drugi su redovno vežbali, a treći su imali kombinovano i fizičku aktivnost i lekove. Rezultati su bili takvi da se fizička aktivnost ispostavila kao najefikasnija terapija. Zato koliko god mislite da ste prezauzeti, izdvojite vremena za trčanje, šetnju po parku, jogu, pilates ili neki zanimljivi sport.

Zbog slabog kretanja i predugog sedenja koje predstavlja neprirodan položaj za ljudsko telo, neretko se dešava da strada kičma i zato je potrebno raditi i vežbe za jačanje leđa. Na svakih pola sata se protegnite, provrtite zglobove i eventualno malo ustanite sa stolice i razmrdajte se, jer će krv ponovo procirkulisati i osećaćete se osveženo.

Neadekvatna i neredovna ishrana može učiniti da postanemo podložniji stresu, jer telo jednostavno počinje da pati usled nedostatka određenih nutrijenata pa dolazi do narušavanja i slabljenja imunog i nervnog sistema. 

Istraživanja objavljena u časopisu European Journal of Clinical Nutrition ukazuju na to da su ljudi koji su svakoga dana tokom određenog vremenskog perioda unosili 400-600g voća i povrća bili mnogo manje depresivni. Neke od preporučenih namirnica u ishrani koje će vam dati više energije, a samim time ćete biti i produktivniji sa svim svojim obavezama su sledeće:

Ovas - pun vitamina B, cinka i ugljenih hidrata. Poznato je da je čak i Tesla dao preporuku za redovnim konzumiranjem ovsene kaše.

Celer - pored brojnih vitamina i minerala dobar je za oporavak iscrpljenih nerava i povećavanja otpornosti na stres.

Citrusno voće (grejpfrut, limun, pomorandža) - obiluje vitaminom C koji ojačava imunitet. 

Zeleno lisnato povrće(zelena salata, spanać, kelj...) - velike količine vitamina A, C, E i K.

Orasi - bogati omega-3 masnim kiselinama koje između ostalog i smanjuju simptome depresije.

Dovoljno je da pomislimo na to koje sve obaveze imamo i koliko „nedovljno“ vremena imamo za to i odmah kreću anksioznost i napadi panike, a poznato je da se u stresnim situacijama aktivira simpatički nervni sistem koji povećava otkucaje srca, podiže pritisak i ubrzava disanje. Postoje mnogobrojne tehnike disanja koje smiruju nervni sistem, međutim, dovoljno je da samo kada prepoznamo takvu situaciju počnemo da dišemo duboko i polako i telo će početi da se smiruje, jer će se na ovaj način aktivirati parasimpatički nervni sistem i kroz izdisaje ćemo se osloboditi napetosti iz tela.

Pošto kažu da se po jutru dan poznaje, dobro je započeti dan nekom veselom muzikom koja budi dobro raspoloženje i povećava energiju, jer će se to onda pozitivno odraziti na sve dnevne aktivnosti.

Treba imati na umu i da kolikogod da radili nešto što je monotono i dosadno, pokušajte da nađete neku motivaciju u tome, pokušajte da se pravite da vam je to zanimljivo da bi ste na taj način zavarali um ili na kraju krajeva neka vam motivacija jednostavno bude osećaj rasterećenosti i mira koji ćete imati kada završite s određenom obavezom.

Kažu da je svaka bolest samo poziv tela na promenu i da svaka bolest napušta telo onda kada više ne može da prepozna domaćina. Međutim, svakako je bolje sprečiti nego lečiti i zato nikada ne treba zaboraviti da koliko god su neke obaveze bitne i hitne, očuvanje našeg duha i tela treba da su nam na prvom mestu.

Izvori: Bašta Balkana-stres,Bašta Balkana-ishrana, Najstudent