FOTO: Openphoto
Barbarina odluka, da se zbog posla u oblasti marketinga preseli iz Bostona u Atlantu, vrlo brzo se pokazala kao pogrešna. „Znala sam da neće potrajati“, kaže Barbara (36), ne želeći da otkriva svoje prezime jer još uvek radi u istoj oblasti. „Struktura je bila užasna i nije bilo prostora za kreativnost“.
Ipak, ne mogu se praviti greške jedna za drugom. Tako je upravnica društvenih mreža donela hrabru odluku da novo radno mesto napusti nakon samo dva meseca umesto da ostane godinu dana i otkloni sumnje budućim poslodavcima posle tako kratkog profesionalnog iskustva. Vreme do pronalaženja novog posla Barbara je provela radeći kao grafički dizajner frilenser.
U međuvremenu, pitala se da li treba da stavi u svoju biografiju dvomesečno radno iskustvo u firmi u Bostonu. Nakon dugog razmišljanja, odlučila je da ga unese u biografiju. U početku nije bila sigurna kako da potencijalnom poslodavcu objasni zašto je napustila prethodni posao. „Osećala sam da je sve to bio neuspeh“, kaže Barbara koja je nakon tri meseca potrage dobila novi posao u arhitektonskoj firmi.
„Mnogi stručnjaci imaju pravo da budu oprezni kad je u pitanju napuštanje radnog mesta na kom su bili manje od godinu dana”, kažu eksperti za profesionalnu orijentaciju. Istraživanje rekrutne firme Robert Half Internešenl (Robert Half Internacional) iz 2014. godine u kome je učestvovalo 160 finansijskih direktora pokazalo je da kandidati koji menjaju posao četiri ili više puta u toku deset godina imaju više šansi da budu proglašeni nepouzdanim. Takođe, 93% direktora odeljenja za ljudske resurse kažu da ne bi obratili pažnju na kandidata koji je imao previše privremenih poslova.
Kako prevazići problem?
Bez obzira na to što direktori odeljenja za ljudske resurse prihvataju takvo stanje stvari lakše nego ranije, ova kratka profesionalna iskustva još uvek mogu biti prepreka u procesu zapošljavanja ako se ne obrazlože na pravi način. „Moraš biti u stanju da objasniš zašto se to desilo i šta si iz toga naučilo/la“, ističe Dejvid Džons, generalni direktor Robert Halfa u Sidneju. Još važnije je da analiziraš sledeće radno mesto i uveriš se da poseduješ odgovarajuće kvalitete. „Ne smeš da ponavljaš greške“, objašnjava.
Mlađi kandidati imaju više slobode prilikom napuštanja posla pre nego što su planirali, kaže Majkl Batler, direktor ljudskih resursa britanske kompanije Radijus Vorld Vajd (Radius World Wide), sa sedištem u Bostonu u SAD. „Ako uspeš da pronađeš nekog ko će da ostane dve godine na početku karijere, onda si prilično dobar u svom poslu“, kaže Batler. „Stariji kandidati, oni preko 30 godina starosti, treba da se potrude da ne promene više od tri radna mesta u periodu od oko deset godina“, objašnjava Džons.
FOTO: Openphoto
Poslovni kontekst
Vrsta firme za koju si privremeno radio/la je takođe vrlo važna, nastavlja Džons. „Poslodavci startap kompanija nisu „kažnjeni“ jer su napustili svoj posao nakon kratkog vremenskog perioda, na primer, ako su izgubili sredstva ili nisu nastavili napred i, isto tako, imaće veliko iskustvo u svojim biografijama“. Kratka profesionalna iskustva mogu da budu dragocena ako u praksi koristiš svoje mogućnosti. Međutim, zaposleni u velikim kompanijama često čekaju na određenu poziciju barem nekoliko godina, što im daje vremena da se upoznaju sa poslovnom politikom i postignu neke ciljeve u karijeri. Kada vide kandidata koji dolazi iz neke velike firme, direktori odeljenja za ljudske resurse „sigurno traže ovakav vid stabilnosti“, dodaje.
Stavovi variraju u zavisnosti od zemlje, kažu menadžeri. Na primer, napuštanje posla pre manje od godinu dana rada u Japanu se još uvek smatra tabu temom. „Međutim, u Singapuru, pa čak i u Kini, gde je mnogo iseljenika, česta promena posla je postala uobičajena“, kaže Džons, čiji je tim fokusiran na oblast azijskog Pacifika. „Zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države i neki delovi Evrope su liberalnije u pogledu zapošljavanja kandidata sa kratkim radnim iskustvima u njihovim biografijama“, dodaje Batler.
Bez sumnje, postoje i prednosti u privremenim ugovorima ako radiš da bi razvijao svoje veštine. Na primer, neka osoba sa tehničkim obrazovanjem može da poboljša svoja znanja radeći u prodaji, jer će tamo imati kontakt sa klijentima. „Ovo je dobar korak za nekog ko je već došao do najviše pozicije u svojoj trenutnoj firmi“, kaže Batler.
Budi iskren
Nije važno iz kog si razloga napustio/la posao, biti iskren je najbolja politika, naročito u današnje vreme kada društvene mreže kao Linkedln, pružaju osobama, koje regrutuju nove ljude, informaciju o njihovom obrazovanju i prethodnom iskustvu. Upravo zbog toga većina eksperata savetuje da u biografiju uključiš i radna iskustva od samo dva meseca, umesto da ih potpuno izbaciš. „Menjanje datuma poslednjeg radnog odnosa, da bi popunio/la prazninu u svojoj profesionalnoj evidenciji, nije etički - ne možeš da lažeš o tome”, dodaje Džons.
Gotje Vaser, ekspert za ljudske resurse u jednoj firmi u Šangaju, obično upozorava zaposlene da ne daju otkaz odmah nakon prvog lošeg iskustva. Navići se na različite protokole u firmi i kulturu u skladu sa kojom se ponašaju zaposleni, može biti komplikovano u početku.
Umesto da odustaneš kod prve teškoće, bolje sačekaj i vidi kako će proći prvi meseci i upoznaj što veći broj ljudi u kompaniji. „Često sam čuo rečenicu: to je bio najbolji posao koji sam ikada imao, ali prvih nekoliko meseci su bili užasni“ - Kaže Vaser.
IZVOR: BBC
