Stiv Džobs je govorio da mu je kaligrafija promenila život. Jedan od najznačajnijih ljudi našeg doba i osnivač kompanije Apple je rekao da je njegov digitalni univerzum ponikao iz nečega što je analogno, a to je ručno pisanje.
„Da nikad nisam svratio na onaj kurs kaligrafije na fakultetu, Mac nikad ne bi imao višestruke tipografije, niti bi imao karaktere sa proporcionalnim razmakom. A kako je Windows ništa drugo nego kopija Mac-a, moguće je da ih danas nijedan lični računar ne bi imao“, potvrdio je u govoru na Stenfordu 2005. godine.
Koliko god paradoksalno zvučalo, onaj koji je najzaslužniji što po ceo dan kuckamo po tastaturi istovremeno je bio i najveći branilac olovke i papira. Ovo je ključna ideja koja povezuje razmišljanje velikog genija XX veka sa razmišljanjem Nikole Ušnira, jednog od najuglednijih kaligrafa današnjice i glavnog izrađivača pozivnica za najbolje modne revije.
„Ako se prestane sa ručnim pisanjem, čovečanstvo će prestati da postoji. Danas sve nestaje: telegram, faks-mašina, Minitel… sledeći na redu su računari. Ono što zauvek opstaje je ruka i olovka“, tvrdi Ušnir.
Francuz se bavi dizajniranjem alfabeta da bi oslikao univerzum onih koji se bave dizajniranjem odeće. Kada počnu nedelje mode, Ušnir provodi besane noći ispisujući 20.000 pozivnica, koliko se obično pošalje svakog fashion week-a.
Tokom ostatka godine izrađuje logotipe, štampa svoja slova na nakitu i dragom kamenju, ali i vežba umetnost lepog pisanja – čak osam sati svakog dana. Čak i dok je na odmoru.
„Moj posao nije samo da ispišem nešto. Ja time nudim i pečat, potpis. Za svaku priliku stvaram nešto sasvim novo, a trenutno radim na vizuelnom identitetu i kreativnom usmeravanju za više od dvanaest kompanija“, kaže Ušnir.
Prva koja je obratila pažnju na njegov rad bila je Mjuča Prada. „Pre trinaest godina, gospođa Prada me je pozvala i poverila mi izradu pozivnica za modnu reviju kompanije Miu Miu. Želela je tipografiju u engleskom stilu. Pre toga sam već odradio pozivnice za reviju na kojoj je bila izložena retrospektiva Iv Sen Lorana u muzeju Pompidu, a to je bila revija kojom se pomenuti dizajner oprostio od modne piste“, kaže kaligraf.
„Kada radim na nekom velikom show-u, mogu da provedem čitavu noć pišući sve te pozivnice i adrese“.
Pre nego što je shvatio da želi da se posveti umetnosti stvaranja slova, Ušnir je radio za galeriju JGM u Parizu. Jednog dana, inspirisan izložbom dela Endija Vorhola, odlučio je da proba da ručno ispiše pozivnice za jednu od izložbi u toj galeriji. Bez prethodnog iskustva u ovoj oblasti – sem po kojeg grafita u doba adolescencije – ostao je budan do četiri ujutru da bi, jednu po jednu, ispisao ukupno 1.800 pozivnica.
Od tog trenutka je insistirao na važnosti ručnog pisanja pozivnica za svaki događaj galerije JGM. „Nakon smrti skulptorke Niki de San Falje sam napustio galeriju i na jedan potpuno profesionalan način sam se posvetio sferi tipografije, uz Piju de Brant, parižansku kraljicu odnosa sa javnošću. Ubrzo sam počeo da pišem pozivnice velikim aristokratskim porodicama, Versaju i modnim brendovima“, seća se on.
Ušnir sumira svoj posao kaligrafa za one koji još imaju neke nedoumice. „Uvek počinjem na isti način, tako što dizajniram alafabet. Kasnije je sve samo pitanje predanog rada i neprestanog vežbanja“. Da bi stvarao, potrebno mu je malo muzike i da bude okružen ljudima koji ga inspirišu, ali i da odlično poznaje kompaniju koja ga je unajmila.
Inspiraciju dobija i od slika koje on sam fotografiše i od čitanja, a istovetno piše naliv-perom, četkicom ili običnom bic olovkom. Iako je na početku radio sam, sada ima stalan tim saradnika, kao i niz konsultanata koji ga obaveštavaju o novim tendencijama u dizajnu enterijera, arhitekturi ili bojama.
Ipak, njegove ruke su njegovo najvrednije oruđe za rad. Prestao je da se bavi skijanjem ili snoubordingom da bi ih zaštitio od mogućih nezgoda, a takođe ih je i osigurao.
„Tipografija koju koristi neki modni brend pomaže da se stvori njihov identitet i da se ispriča njihova istorija. To je dodatna vrednost“, tvrdi. Kad je počeo ovim da se bavi, bilo je samo nekoliko osoba koje su takođe bile u ovom poslu u Parizu. Većina kompanija je koristila štampane pozivnice ili neke sa nalepnicom. Sada ih ima sve više i više koje žele tu ekskluzivnost i bezvremenost koju pruža personalizovana pozivnica.
Osim pozivnica i logotipa, tipografija postaje sve važnija i važnija u sferi savremenih brendova. Samo treba baciti pogled na kreacije modnih kuća Vetements i Gucci, ili, pak, robnu kolekciju Kanjea Vesta, pa primetiti obilje gotičkih slova. Uprkos njihovoj nečitljivosti, tipografija se povratila iz srednjeg veka i postala omiljena u svetu mode.
Odavno prisutna u streetwear-u, tzv. uličnoj nošnji, kao i u estetici hispanskih bandi, prešla je sa ulice na modne piste postavši tako tendencija koja je već stigla i do prêt-à-porter mode, odnosno, odeće odmah spremne za nošenje. „Možemo reći da su nordijski izvori sa dobro struktuiranim slovima sad u modi. Sledeće će sigurno biti korišćenje tipografije koja imitira nekakav potpis, kao kod Rika Ovensa. Nešto što je malo više u skladu sa instinktima“, predviđa kaligraf.
Izvor: El Pais
