Esme, Moli, Kvin i Emili žive zajedno u Austriji. Omiljena hrana su im pečurke, kukuruz šećerac i jagode, a hobi im je igranje igara na tablet računaru s ekranom osetljivim na dodir. Međutim, ovo četvoro ljubitelja igrica nisu ljudi, već crvenonoge kornjače, koje žive na Katedri za kognitivnu biologiju Univerziteta u Beču.
Istraživač Julija Miler-Paula i njene kolege hteli su da utvrde da li ovi reptili mogu da nauče da prođu test kognitivnih sposobnosti, i to koristeći računar s ekranom osetljivim na dodir. U jednoj polovini testa, kornjače je trebalo da njuškom dotaknu plavi krug na desnoj strani ekrana, a ne na levoj. U drugoj polovini, trebalo je da odaberu levi krug, a ne desni. Ako izaberu „pravi” krug, dobijale su nagradu u vidu hrane.
Kornjače nisu jedine. Kanzi je mužjak bonobo šimpanze, star tridesetak godina, koji živi sa ostalim bonoboima u Fondaciji za čovekolike majmune u De Mojnu u američkoj državi Ajovi. Obučen je da se sporazumeva s istraživačima tako što na velikom ekranu pritiska simbole povezane s određenim rečima. Takođe, psiholog Dženifer Vonk već nekoliko godina koristi ekrane na dodir da stekne uvid u mentalne sposobnosti medveda. Kad njuškom dotaknu odgovarajuće mesto na ekranu, kao nagrada im sledi prijatna melodija i poslastica.
Ekrani na dodir takođe postaju sve važniji za dobrobit životinja. Pošto čovekoliki majmuni u zatočeništvu nemaju iste mogućnosti kao njihovi rođaci u divljini da nalaze hranu, izbegavaju grabljivce, koriste alate ili rešavaju probleme, zoološki vrtovi im daju slagalice ili igre u cilju mentalne vežbe. Da li i Ajped može da se koristi u tu svrhu?
Godine 2012, šestoro orangutana i desetoro šimpanzi u Hjustonskom zoološkom vrtu dobili su po Ajped od istraživača Helen Bostrom. Kako je otkrila, majmuni su brzo zavoleli ove jarko osvetljene uređaje. Naročito su im se svidele aplikacije koje uključuju žive boje i zvučne efekte. Možda slično našoj sopstvenoj vrsti, mlade šimpanze i orangutani su pokazali najviše zanimanja za Ajped i koristili najveći broj od devet aplikacija koje su im bile na raspolaganju.
Ajpedi su čak uvedeni kao deo programa obogaćivanja okruženja za pingvine u Akvarijumu Long Bič na Tihom okeanu, nedaleko od Los Anđelesa. Dva mlada mužjaka, Džeremi i Njusom, bili su naročito očarani svojom aplikacijom, igricom po imenu Igra za mačke: „Pažljivo sledeći virtuelnog miša, [Njusom] je više puta pokušavao da ga zgrabi kljunom,” čuvari pingvina su zabeležili na blogu akavrijuma. „Izgleda da se Njusomu posebno dopao cijuk koji miš ispušta kad god on kljunom pogodi ovo virtuelno stvorenje.” Takođe je postigao i rekord za pingvine: 1600 poena.
Zanimljivo je što je kod različitih vrsta – orangutana, šimpanzi, ljudi, pa čak i pingvina – igranje igara na ekranima osetljivim na dodir naročito omiljeno među decom. Možda su njihovi mladi umovi veštiji u savladavanju novih zadataka, a možda je reč o tome da njihove čulne i opažajne sisteme, koji se tek razvijaju, više privlače boje i zvuci u video igrama nego što je to slučaj kod starijih pripadnika vrste. Bez obzira na razlog, makar jedno je jasno: biće da svakome prija da se opusti i uživa u nekoj video igri, s vremena na vreme.
IZVOR: BBC
