FOTO: ceoptions
Prevela: Ivanka Jelić
1. Debora Samson (Deborah Samson) // američki vojnik
FOTO: youtube
Godine 1783. mladi vojnik po imenu Robert Šartlif (Robert Shurtliefi) se razboleo; još jedna žrtva epidemije „moždane groznice“ koja je harala kroz trupe stacionirane u Filadelfiji u tom trenutku. Nakon kratke borbe sa bolešću, Šartlif je bio na samrti. Doktor je proverio njegov puls, a zatim je stavio ruku na njegove grudi da proveri da li još uvek diše.
Disao je – a doktora je čekalo iznenađenje. Šartlif uopšte nije bio muškarac, već žena koja je povezala grudi i prerušila se kako bi postala vojnik.
Roberta Šartlifa izmislila je Debora Samson tri godine ranije, devojka u svojim dvadesetim, koja je nedavno bila otpuštena sa jedne farme. Kao posvećeni patriota, bila je rešena da se priključi Kontinentalnoj vojsci i prijavila se u Četvrti masačusteski puk.
Samson se dobro snalazila u vojnom načinu života; čak toliko dobro da su je saborci zadirkivali što brada ne može da joj izraste, dajući joj nadimak Moli, ali izgleda da nikad nisu posumnjali na istinu koja se krila iza tog nadimka. Bila je povređena u bici nekoliko puta, ali uvek je odbijala medicinsku pomoć, plašeći se da će njena tajna biti otkrivena.
Kada je tajna konačno otkrivena, doktor koji je razotkrio njen pravi identitet (i čija se nećaka zaljubila u „Roberta“), negovao ju je dok nije ozdravila, a zatim ju je sa pismom poslao kod generala Džona Patersona (John Paterson), njenog nadređenog. Samson nije dobila dozvolu da se vrati u službu, ali joj je Kontinentalna vojska priradila počasni otpust i obezbedila dovoljno novca da se vrati kući.
Samson se nije zadovoljila ovim simboličnim tapšanjem po ramenu. Počela je da drži predavanja o vremenu koje je provela u vojsci i zahtevala je nadoknadu za svoju službu. I dobila ju je 1792. godine. A 1805. godine Kongres je izglasao da joj se dodeli penzija kao ratnoj veteranki. Nedavno je proglašena za zvaničnu heroinu države Masačusets, a 23. maj je njen zvanični praznik.
2. Prudens Kamings Rajt (Prudence Cummings Wright) // rezervistkinja
Žene iz Peperela (Pepperell) u Masačusetsu bile su jedna prava patriotska skupina. Kada su čule za Bostonsku čajanku, spalile su svoje listiće čaja na gradskom skupu.
Prema tome, kad su muškarci iz Peperela otišli u rat, ne iznenađuje što su žene odlučile da organizuju sopstvenu policiju kako bi štitile preostalo stanovništvo. Prudens „Pru“ Kamings Rajt, koja je upravo bila izgubila dvoje dece, izabrana je za vođu „Garde gospođe Dejvida Rajta“.
Žene su se oblačile u odeću svojih muževa i nosile oružje u rasponu od musketa do poljoprivrednih alatki. Policija je delimično i oformljena jer je Rajt čula svog brata, simpatizera Britanaca, kako priča sa jednim prijateljem o prenošenju informacija od Kanade do Bostona. Onog dana kada je trebalo da njih dvojica prođu kroz Peperel, policija ih je presrela na jedinom mostu kuda su špijuni mogli da prođu.
Žene su konfiskovale njihova dokumenta i držale ih kao zatvorenike preko noći, a njihove poruke su prosleđene na uvid Komitetu za bezbednost. Dvojica muškaraca su proterani iz tog kraja, a brat Prudens Rajt se nikada nije vratio.
3. Sibil Ladington (Sybil Ludington) // ženski Pol Rever (Paul Rever)
FOTO: en.wikipedia
Večeri 26. aprila 1777. godine, pukovnik Henri Ladington (Henry Ludington) primio je loše vesti.
Britanske snage koje je predvodio major general Vilijem Trajon (William Tryon) iskrcale su se na obalu Konektikata i odmarširale do Danbarija (Dunbury), gde su uništile zalihe Kontinentalne vojske. Od pukovnika Ladingtona se tražilo da okupi svoju vojsku i odmaršira u Danbari, koji je bio udaljen dvadeset pet milja. Međutim, Ladington je takođe morao da ostane na svojoj farmi kako bi dao uputstva ljudima koji su pristizali i pripremio ih za marš.
Njegovo najstarije dete, šesnaestogodišnja Sibil, prijavila se da sakupi vojsku. Izjahala je u devet uveče na put dužine četrdeset milja, lupajući na kapije farmi i uzvikujući da su Britanci u Danbariju. Svaki čovek koga je probudila okupio je vojnike u svom okruženju i zaputio se ka imanju Ladingtonovih, gde ih je pukovnik čekao.
Ladington je jahala kroz noć, budeći desetine ljudi, pripadnika vojske njenog oca. Morala je da izbegava razbojnike i simpatizere Britanaca na svom putu, ali se bezbedno vratila kući. Većina vojske pukovnika Ladingtona se okupila i odmarširala u Danbari. Zakasnili su da grad spasu britanskih baklji, ali uspeli su da potisnu britanske vojnike sve do Long Ajlend Saunda (Long Island Sound).
4. Lidija Dara (Lydia Darragh) // prerušeni patriota
Džordž Vašington je održavao široku mrežu špijuna, uključujući i određeni broj agenata u Fladelfiji, koju su Britanci bili okupirali. Prema rečima njenih potomaka, jedan od špijuna bila je i Lidija Dara, kvekerka u čijoj kući su se sastajali britanski oficiri.
Porodična legenda kaže da se ona često krila u ormaru blizu sobe u kojoj su se oficiri sastajali, a zatim dostavljala vesti o njihovim planovima svome sinu, koji je služio u snagama Revolucije. Ponekad je zašivala poruke u presvlake za dugmad ili ih je krila u kutiji za igle.
Ako su ove priče tačne, njena špijunska karijera spasila je živote hiljada vojnika Ravolucije, uključujući i samog generala Džordža Vašingtona. Jedanput, početkom decembra, britanski oficiri koji su se okupili u kući Lidije Dara, diskutovali su o informaciji koju su dobili, da su kolonisti, koje je predvodio Vašington, bili u Vajtmaršu (Whitemarsh). Odlučili su da krenu u iznenadni napad. Dara je čula ove planove, a zatim smislila laž kako mora da ode do mlina van grada da kupi brašno. Dobila je dozvolu od Britanaca, a zatim se zaputila pravo kod vođa Revolucije, gde je prosledila informaciju jednom oficiru u Vašingtonovoj vojsci.
Zahvaljujući njenoj dojavi, kolonisti su se pripremili za „crvene mundire“ i, nakon nekoliko manjih okršaja, Britanci su se povukli nazad u Filadelfiju. Nažalost, istoričari nisu u mogućnosti da potvrde mnoge od porodičnih priča u vezi sa špijunažom Lidije Dara.
5. Pejšens Rajt (Patience Wright) // skulptorka i špijunka
FOTO: mentalfloss
Pejšens Lovel Rajt rođena je u Kolonijama (Colonies), u Long Ajlendu (Colonies, Long Island). Sa svojom porodicom preselila se u Bordentaun u Nju Džerziju (Bordentown, New Jersey), gde se udala za kvekerskog farmera. Međutim, on je umro 1769. godine, i mada je ona imala pravo da ostane u svojoj kući, nije imala pravo da nasledi bilo šta od njegove ostale imovine. Počela je da pravi skulpture od voska kako bi se izdržavala.
Rajt i njena sestra Rejčel, takođe udovica, otvorile su voskarnice na Menhetnu i u Filadelfiji, ali Rajt je želela više. Nakon što je upoznala Džejn Mikom (Jane Mecom), sestru Bendžamina Frenklina, gde je ubrzo pridobila britansko visoko društvo svojim umetničkim veštinama i srdačnošću. Čak je imala priliku da upozna kralja Džordža i kraljicu Šarlot.
Rajt je tokom svojih skulptorskih sesija u Londonu počela da prikuplja poverljive informacije i, navodno sakrivene u njene voštane figure, slala ih patriotskim vođama u Kolonijama. Takođe je izložila slučaj Kolonija direktno kralju i kraljici, dobivši podršku od Vilijema Pita (William Pitt).
Rajt je, međutim, malo preglasno podržavala Kolonije. Kada je rat konačno izbio, londonsko visoko društvo je počelo da se distancira od nje i ona se na kraju preselila u Pariz. Takođe je pala i u nemilost Amerikanaca, a Očevi osnivači prestali su da odgovaraju na njena pisma. Vratila se u London kada se rat završio, na putu za novoosnovane Sjedinjene Države. Ali, nikada se nije vratila u Ameriku – umrla je u Londonu nekoliko dana nakon poraza.
6. Nanje'Hi – Nensi Vord (Nanye'Hi – Nency Ward) // Voljena žena Čirokija
FOTO: imgarcade
Nanje'Hi iz plemena Čiroki sanjala je o miru između svog naroda i evropskih doseljenika, čija populacija je rasla u brdima istočnog Tenesija, gde je ona živela. Tokom svog života često je viđala nasilje, usled borbi između Čiroki naroda i belih doseljenika ili drugih američkih starosedelaca.
U bici protiv Krika (Creeks), zaslužila je titulu Voljene žene, što joj je donelo vodeću ulogu među Čirokijima. Kada je njen muž poginuo u jednom okršaju, uzela je njegovu pušku i predvodila pobedu nad neprijateljem. Jedna od njenih dužnosti kao Voljene žene bilo je i nadziranje zatvorenika koje su Čiroki uhvatili u racijama ili tokom ratovanja. Upravo zbog toga bila je u mogućnosti da pomogne Amerikancima tokom Revolucije.
Tokom rata između Francuza i Indijanaca, Čiroki su stali na stranu Britanaca, što se nije promenlio ni kada su Amerikanci proglasili nezavisnost. Britanci su ovo iskoristili, ohrabrujući Čirokije da napadnu američke doseljenike. Jedan deo Čirokija bio je protiv rata, ali ostali, umorni od američkih doseljenika koji su stalno zadirali na njihovu zemlju i oduzimali im je, jedva su čekali da se bore.
Istoričari nisu sigurni zašto je Nanje'Hi izabrala da stane na stranu Amerikanaca. To je moglo biti iz praktičnih razloga – mnoge Čiroki vođe želele su da proteraju bele doseljenike, ali Nanje'Hi je možda želela da očuva uljudne odnose sa novim susedima, ili ju je brinula odmazda u slučaju poraza Britanaca. Bez obzira na njene motive, kad god je Nanje'Hi čula za predstojeći napad Čirokija na obližnje doseljenike, oslobađala je američke zatvorenike kako bi mogli da se vrate kući sa upozorenjem. Jedan od tih zatvorenika bila je i Lidija Bin (Lydia Bean), žena koju je Nanje'Hi spasila spaljivanja na lomači. Dok je Bin bila kod Čirokija, dve žene su navodno razmenjivale veštine kao što je pravljenje putera.
Nakon rata, Nanje'Hi je pomogla u mirovnim pregovorima sa novim Sjedinjenim Državama, iako se veruje kako se kasnije zalagala da Čitroki ne ustupaju više zemlje Amerikancima, pa čak i da se prihvate oružja ako to bude neophodno.
7. Ester Debert Rid (Esther Deberdt Reed) // heroina među civilima
Geberal Džordž Vašington je 4. jula 1780. godine primio pismo od Ester Debert Rid, čiji muž je poznavao generala. U pismu je navela da su ona i filadelfijske dame prikupile trista hiljada dolara i pitala je kako bi novac trebalo da potroše.
Rid je došla u Kolonije sa svojom majkom, udovicom, svega deset godina ranije, ali se brzo istakla svojom aktivnošću u političkom i društvenom životu Pensilvanije, dospevši najzad do uloge Prve dame Pensilvanije. Rid i njen muž družili su se sa znamenitim ličnostima koje su se zalagala za američku stvar, uključujući i samog Vašingtona. Prema tome, kada je Rid saznala da su vojnici u Kontinentalnoj vojsci gladni i da im je potreba kvalitetna, topla odeća, odlučila je da im pomogne.
Okupila je ostale politički aktivne žene u Filadelfiji i krenule su od vrata do vrata, tražeći donacije. Mada je dobar deo od prikupljenih trista hiljada dolara bio u devalviranom papirnom novcu, dobile su i nešto novca u metalu, kao i donacije u naturi, poput kožnih pantalona. Na zahtev Džordža Vašingtona, potrošile su donacije na lanenu tkaninu i počele da šiju košulje.
Rid je iznenada preminula od groznice u jesen 1780. godine, ali njena prijateljica, Sara Frenklin Bač (Sarah Franklin Bache), ćerka Bendžamina Frenklina, preuzela je njen posao. Žene su sašile dve hiljade košulja za Vašingtonove vojnike.
Međutim, priča o Ester Rid se tu ne završava. Ona je takođe i autorka anonimnog pamfleta pod nazivom „Osećanja američke žene“ (Sentiments of an American Woman). Ova rasprava je ohrabrivala politički opredeljene žene da pokažu svoj patriotizam nudeći materijalnu pomoć američkim vojnicima i širom Kolonija inspirisala pokrtete slične onom u Filadelfiji.
8. Agentkinja 355 // tajanstvena ćerka Revolucije
Agentkinja 355 je jedna od najmisterioznijih pojava Američke revolucije. I posle dvesta godina njen identitet je i dalje nepoznat.
Kao članica Kalperove špijunske mreže (Culper spy ring), podnosila je izveštaje Abrahamu Vudhalu (Abraham Woodhull), koji je koristio pseudonim Semjuel Kalper stariji (Samuel Culper Sr.). Međutim, izgleda da je bila bliskija sa njegovim fiktivnim „sinom“, Robertom Taunsendom (Robert Townsend), poznatijim kao Semjuel Kalper mlađi (Samuel Culper Jr.). Moguće je da je Agentkinja 355 bila sluškinja ili član veoma cenjene porodice britanskih privrženika u Njujorku, što bi joj omogućilo kontakt sa britanskim oficirima visokog ranga.
Velika je verovatnoća da je bila naročito bliska sa majorom Džonom Andreom (John Andre), koji je predvodio britansku obaveštajnu službu. Informacije koje je prosleđivala Kalperovoj mreži bile su detaljne kada je Andre bio u Njujorku, a oskudne kada nije bio tu.
Ko god da je bila, pomogla je pri razotkrivanju planova američkog generala Benedikta Arnolda (Benedict Arnold) da izda Revoluciju, a kolonisti su uhapsili Andrea, njegovog doušnika. Tvrđava u Vest Pointu (West Point), koju je Arnold planirao da preda Britancima, spasena je. Andre je na kraju obešen, ali Arnold je pobegao iz zarobljeništva i pridružio se Britancima, kako je i planirao.
Ovde podaci postaju nejasni. Prema jednoj legendi, Arnold je odao imena nekoliko patriotskih špijuna, uključujući i Agentkinju 355. Ona je uhvaćena i bila je zarobljena na britanskom zatvoreničkom brodu, gde je i umrla – ali ne pre nego što je rodila sina, Roberta Taunsenda mlađeg.
Njena biografija ne može se potvrditi jer niko ne zna ko je ona bila. Iako je određen broj žena bio zarodljen na zatvoreničkom brodu, a Kalperova mreža imala nekoliko članica, ni za jednu od njih se ne može definitivno tvrditi da je bila 355.
9. Margaret Korbin (Margaret Corbin) // Moli Pičer (Molly Pitcher)
FOTO: eonimages
Tokom Revolucije, žene su pratile vojsku na obe strane. Ove pratiteljke logora, često supruge ili rođake vojnika, prale su veš, krpile odeću, kuvale i obavljale druge poslove u zamenu za hranu i sklonište. Ipak, neke od njih napuštale su logore i odlazile na bojno polje. Margaret Korbin je bila jedna od njih.
Muž Margaret Korbin bio je zadužen za topovsku municiju, a ona mu je pomagala. U jesen 1776. godine bili su stacionirani u Fort Vašingtonu (Fort Washington) u Njujorku, kada su to utvrđenje napale britanske trupe. Čovek koji je upravljao topom je ubijen, pa je muž Margaret Korbin brzo zauzeo njegovo mesto, a ona je preuzela dužnosti u vezi sa municijom (Moli Pičer je folklorni naziv koji se upotrebljava za svaku ženu koja je donosila vodu vojnicima i vodom rashlađivala topove – prim. prev.).
Onda je muž Margaret Korbin podlegao neprijateljskoj vatri i takođe poginuo. Ne zaustavljajući se, Korbin je preuzela top, nastavivši paljbu dok je nije pogodio šrapnel koji joj je povredio grudi i levu ruku.
Godine 1776. Vrhovno izvršno veće Pensilvanije (Supreme Executive Council of Pennsylvania) dodelilo je Margaret Korbin stipendiju od trideset dolara kao nadoknadu za njenu službu. Takođe je preporučeno da joj Ratni odbor (Board of War) dodeli vojničku penziju, na šta je odbor pristao. Kontinentalni kongres (Continental Congress) joj je dodelio mesečnu stipendiju u iznosu polovine plate aktivnog vojnika. Korbin i Dobora Samson su jedine žene koje su primile federalnu penziju za svoju službu u Revoluciji.
IZVOR: mentalfloss
Ivanka je racionalni pesimista i emotivni optimista; iskreno veruje da Bitlsi mogu da spase svet.
