Међународни дан жена, илити Осми март, некако увек дође сваке године. Тих неколико дана пре и после прођу у константној причи, примерима, компарацијама, поражавајућим статистичким подацима, апелима, организованим догађајима, тематским гостовањима у медијима… И онда? Да ли нас ико схвата озбиљно? Да ли ми себе схватамо озбиљно? Да ли жена жени може помоћи и како?

Autor: Milica Janković

Фото: Contentedtraveller.com

Жао ми је што се заборавља на прва два таласа феминизма која су нам донела управо ова права која користимо, она елементарна, али се слажем и са тим да је феминизам на лошем гласу - ништа мање и ништа више у односу на Дан жена.

Од краја 2016. године до данас, десило се неколико занимљивих ствари које су одличан показатељ тога где стојимо. Морам поћи од Пољске (октобар) у којој је основно право жене на абортус стављено под знак питања, а које није прошло без масовних протеста; крајем јануара је објављена вест из Русије у којој је усвојен закон по којем се за насиље у породици не предвиђа кривична одговорност ако је нанесено први пут, а све са циљем да се, како је писано, породица ојача и да се што мање меша у ову институцију.

Након проглашења Доналда Трампа за америчког председника, кренули су масовни маршеви жена, а два дана након њих, Трамп је потписао декрет о забрани финансирања међународних хуманитарних организација које подржавају абортус. Више милиона жена протестовало је протеклих месеци на улицама светских метропола због убиства жена у Латинској Америци.

Код нас је стара добра „бела куга” довела до приче о оснивању такозваних савета за абортусе, а шушка се о закону који почиње са применом од 01. јуна, према којем наводно насилник иде у затвор чим удари жену…

Неко би рекао да је сва та борба непотребна, да смо се до данас избориле за готово све домене, али ми и даље живимо у традиционалном и патријархалном друштву, рекла је глумица Љиљана Благојевић на одржаном осмомартовском панелу „Жене дарују женама“ у новосадском Бигу. Теме о којима се разговарало су: Женска права у теорији и пракси, Брак 21. века, Лепота и друштвене мреже, Шта желим, шта заиста могу, а шта би требало да урадим.

<имг цласс="флоат" срц="хттпс://с22.постимг.орг/фн84662фл/17230298_10209106386085693_329411477_о.јпг" />
Фото: Милица Јанковић

„Могу слободно да кажем да је жена еманципацијом још више донела терет на своја плећа. Овде код нас је специфично, јер су још увек присутни традиција и патријархат", рекла је Благојевићева на панелу који је био својеврсни дар ове три жене свим женама.

Новинарка и списатељица Весна Дедић је додала да су жене криве за то што су спремне да своју енергију утроше на улепшавање живота другима, а најмање себи, не мислећи овде само на мушкарце. Музичарка Лена Ковачевић се надовезала и истакла проблем апсолутне доминације мушкараца на музичкој сцени и проблем злоупотребе женског тела, како је рекла.

Како је брак 21. века постао феномен чију функционалност једни оспоравају, а други и даље доводе у фазу неопходности, ова тема је била неминовна. Љиљана Благојевић је поделила своје мишљење са присутнима рекавши да је папир превазиђен, а да је битан квалитетан однос. Према њеним речима, важно је да особе у браку раде оно што воле, да нико не трпи и да обе стране сачувају један део себе. „У супротном више нећете бити интересантни оном другом", рекла је.

Дедић је алудирала на проблем самохраних мајки које су, према њеним речима, и даље недовољно заштићене, а којима је потребан јак закон као мера исто тако јаке подршке.

Како коментаришете често понављану изјаву старијих жена, које за младе у браку кажу да се разводе зато што више нико ништа неће да трпи и зато што се након прве свађе одлази код маме и тате? Колико је за вас тешка ова реч трпети?

<имг цласс="лфлоат" срц="хттпс://с17.постимг.орг/снаq4рyсф/АДР5448_1000x1006.јпг" />
Фото: Svet.rs , Милица Јанковић

Лена Ковачевић је за iSerbia portal рекла да је трпљење индивидуално, Дедићева је поставила исто питање и надовезала се на свој разведени брак истакавши да је управо тако завршио онда када је схватила да баш нешто мора да трпи. „Требало би отићи из заједничког живота онда када мислите да ћете се разболети, све друго се да поправити", рекла је наша цењена глумица Љиљана за portal .

На моје друго питање у вези са женском (не)солидарношћу, Весна је дала сликовит одговор који упућује на сцену из свакодневног живота, а описао је један обичан суботњи излазак у дискотеку у којем жене, како је рекла, врло завидно посматрају оне "боље од себе" и тако им прође вече. На крају се сложила да жене јесу несолидарне, али да не зна ко је за то крив. Љиљана је на исто питање дала одговор у облику "терета младости" који се данас лако обрушава на жене њених година, а Лена завршила тиме да жене лако одустану од те солидарности.

Друштвене мреже: Мач са две оштрице

Баш на Дан жена прочитала сам интересантан наслов: Особе које често користе друштвене мреже су усамљеније. Резултати истраживања које су спровели научници са Универзотета у Питсбургу упућују на то да су изгледи да се особе које дневно на некој од друштвених мрежа проведу два сата осећају друштвено изоловано, двоструко већи него код осталих (Н1). Баш на тај мањкави део о друштвеним мрежама надовезала се Лена, додавши да јој друштвене мреже ипак одлично служе за посао.

Весна Дедић је признала да је Фејсбук страницу отворила исте године када је издала своју прву књигу, а да Инстаграм није користила до прошле године - некако се опирала томе, каже, али да сада обожава те разне филтере, додала је шаљиво. Ипак, месинџер и опције које дозвољавају коментаре јој помажу да комуницира са својим читатељкама и да ослушне оно што оне имају да кажу.

<имг цласс="флоат" срц="хттпс://с18.постимг.орг/4цв8а2фд5/17269032_10209106385045667_1891633995_о.јпг" />
Фото: Милица Јанковић

„Све су исте!"

Љиљана Благојевић сматра да је неопходно познавати друштвене мреже без обзира на године, јер је супротно равно неписмености, али да прековремена употреба ствара виртуелни живот, а такав живот илузију. Позната глумица се осврнула и на један озбиљан проблем који је директно повезан са друштвеним мрежама - крађу идентитета, наводећи за пример разне лажне профиле, и додала је да све то може бити врло опасно.

Благојевићева је јавно истакла да нема ништа против фотографија мајки које доје бебу, јер дојка у том случају више није еротска ствар, већ поприма значајнија наличја, док како је рекла, не разуме фотографисање и шеровање себе у приватним позама. „Све су исте!", рекла је она, али назначила да је тај проблем присутан и у свету мушкараца који постају фабриковани колико и жене.

Наша глумица се не слаже ни са дељењем фотографија мале деце по друштвеним мрежама.


Прочитајте и:

8 mart: Borba za ljubav!
Svet se priprema za međunarodni štrajk žena
Razgovor sa rubrikom godine - iFemin


***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на ifemin@iserbia.rs Цц office@iserbia.rs, са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Коментари

ВЕСТИ