Međunarodni dan žena, iliti Osmi mart, nekako uvek dođe svake godine. Tih nekoliko dana pre i posle prođu u konstantnoj priči, primerima, komparacijama, poražavajućim statističkim podacima, apelima, organizovanim događajima, tematskim gostovanjima u medijima… I onda? Da li nas iko shvata ozbiljno? Da li mi sebe shvatamo ozbiljno? Da li žena ženi može pomoći i kako?

Autor: Milica Janković

Foto: Contentedtraveller.com

Žao mi je što se zaboravlja na prva dva talasa feminizma koja su nam donela upravo ova prava koja koristimo, ona elementarna, ali se slažem i sa tim da je feminizam na lošem glasu - ništa manje i ništa više u odnosu na Dan žena.

Od kraja 2016. godine do danas, desilo se nekoliko zanimljivih stvari koje su odličan pokazatelj toga gde stojimo. Moram poći od Poljske (oktobar) u kojoj je osnovno pravo žene na abortus stavljeno pod znak pitanja, a koje nije prošlo bez masovnih protesta; krajem januara je objavljena vest iz Rusije u kojoj je usvojen zakon po kojem se za nasilje u porodici ne predviđa krivična odgovornost ako je naneseno prvi put, a sve sa ciljem da se, kako je pisano, porodica ojača i da se što manje meša u ovu instituciju.

Nakon proglašenja Donalda Trampa za američkog predsednika, krenuli su masovni marševi žena, a dva dana nakon njih, Tramp je potpisao dekret o zabrani finansiranja međunarodnih humanitarnih organizacija koje podržavaju abortus. Više miliona žena protestovalo je proteklih meseci na ulicama svetskih metropola zbog ubistva žena u Latinskoj Americi.

Kod nas je stara dobra „bela kuga” dovela do priče o osnivanju takozvanih saveta za abortuse, a šuška se o zakonu koji počinje sa primenom od 01. juna, prema kojem navodno nasilnik ide u zatvor čim udari ženu…

Neko bi rekao da je sva ta borba nepotrebna, da smo se do danas izborile za gotovo sve domene, ali mi i dalje živimo u tradicionalnom i patrijarhalnom društvu, rekla je glumica Ljiljana Blagojević na održanom osmomartovskom panelu „Žene daruju ženama“ u novosadskom Bigu. Teme o kojima se razgovaralo su: Ženska prava u teoriji i praksi, Brak 21. veka, Lepota i društvene mreže, Šta želim, šta zaista mogu, a šta bi trebalo da uradim.


Foto: Milica Janković

„Mogu slobodno da kažem da je žena emancipacijom još više donela teret na svoja pleća. Ovde kod nas je specifično, jer su još uvek prisutni tradicija i patrijarhat", rekla je Blagojevićeva na panelu koji je bio svojevrsni dar ove tri žene svim ženama.

Novinarka i spisateljica Vesna Dedić je dodala da su žene krive za to što su spremne da svoju energiju utroše na ulepšavanje života drugima, a najmanje sebi, ne misleći ovde samo na muškarce. Muzičarka Lena Kovačević se nadovezala i istakla problem apsolutne dominacije muškaraca na muzičkoj sceni i problem zloupotrebe ženskog tela, kako je rekla.

Kako je brak 21. veka postao fenomen čiju funkcionalnost jedni osporavaju, a drugi i dalje dovode u fazu neophodnosti, ova tema je bila neminovna. Ljiljana Blagojević je podelila svoje mišljenje sa prisutnima rekavši da je papir prevaziđen, a da je bitan kvalitetan odnos. Prema njenim rečima, važno je da osobe u braku rade ono što vole, da niko ne trpi i da obe strane sačuvaju jedan deo sebe. „U suprotnom više nećete biti interesantni onom drugom", rekla je.

Dedić je aludirala na problem samohranih majki koje su, prema njenim rečima, i dalje nedovoljno zaštićene, a kojima je potreban jak zakon kao mera isto tako jake podrške.

Kako komentarišete često ponavljanu izjavu starijih žena, koje za mlade u braku kažu da se razvode zato što više niko ništa neće da trpi i zato što se nakon prve svađe odlazi kod mame i tate? Koliko je za vas teška ova reč trpeti?


Foto: Svet.rs , Milica Janković

Lena Kovačević je za iSerbia portal rekla da je trpljenje individualno, Dedićeva je postavila isto pitanje i nadovezala se na svoj razvedeni brak istakavši da je upravo tako završio onda kada je shvatila da baš nešto mora da trpi. „Trebalo bi otići iz zajedničkog života onda kada mislite da ćete se razboleti, sve drugo se da popraviti", rekla je naša cenjena glumica Ljiljana za portal .

Na moje drugo pitanje u vezi sa ženskom (ne)solidarnošću, Vesna je dala slikovit odgovor koji upućuje na scenu iz svakodnevnog života, a opisao je jedan običan subotnji izlazak u diskoteku u kojem žene, kako je rekla, vrlo zavidno posmatraju one "bolje od sebe" i tako im prođe veče. Na kraju se složila da žene jesu nesolidarne, ali da ne zna ko je za to kriv. Ljiljana je na isto pitanje dala odgovor u obliku "tereta mladosti" koji se danas lako obrušava na žene njenih godina, a Lena završila time da žene lako odustanu od te solidarnosti.

Društvene mreže: Mač sa dve oštrice

Baš na Dan žena pročitala sam interesantan naslov: Osobe koje često koriste društvene mreže su usamljenije. Rezultati istraživanja koje su sproveli naučnici sa Univerzoteta u Pitsburgu upućuju na to da su izgledi da se osobe koje dnevno na nekoj od društvenih mreža provedu dva sata osećaju društveno izolovano, dvostruko veći nego kod ostalih (N1). Baš na taj manjkavi deo o društvenim mrežama nadovezala se Lena, dodavši da joj društvene mreže ipak odlično služe za posao.

Vesna Dedić je priznala da je Fejsbuk stranicu otvorila iste godine kada je izdala svoju prvu knjigu, a da Instagram nije koristila do prošle godine - nekako se opirala tome, kaže, ali da sada obožava te razne filtere, dodala je šaljivo. Ipak, mesindžer i opcije koje dozvoljavaju komentare joj pomažu da komunicira sa svojim čitateljkama i da oslušne ono što one imaju da kažu.


Foto: Milica Janković

„Sve su iste!"

Ljiljana Blagojević smatra da je neophodno poznavati društvene mreže bez obzira na godine, jer je suprotno ravno nepismenosti, ali da prekovremena upotreba stvara virtuelni život, a takav život iluziju. Poznata glumica se osvrnula i na jedan ozbiljan problem koji je direktno povezan sa društvenim mrežama - krađu identiteta, navodeći za primer razne lažne profile, i dodala je da sve to može biti vrlo opasno.

Blagojevićeva je javno istakla da nema ništa protiv fotografija majki koje doje bebu, jer dojka u tom slučaju više nije erotska stvar, već poprima značajnija naličja, dok kako je rekla, ne razume fotografisanje i šerovanje sebe u privatnim pozama. „Sve su iste!", rekla je ona, ali naznačila da je taj problem prisutan i u svetu muškaraca koji postaju fabrikovani koliko i žene.

Naša glumica se ne slaže ni sa deljenjem fotografija male dece po društvenim mrežama.


Pročitajte i:

8 mart: Borba za ljubav!
Svet se priprema za međunarodni štrajk žena
Razgovor sa rubrikom godine - iFemin


***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na ifemin@iserbia.rs Cc office@iserbia.rs, sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI