iSerbia - Žena koja mutira
Ko to meni lepe etikete i markira dozvoljene putanje kojima kao moram ići samo zato što sam žena?

Autor: 100glava Aždaja

Foto: pixabay

Dan kad sam ošišala svoju nimalo bujnu, a dugu kosu, oslobodila sam se. Nije to bila nikakva skrivena društveno-politička predigra mog feminizma, već istinska spoznaja onoga što želim sebi: za početak kratku, lepršavu i laganu friziru. Da ne moram da mislim gde mi pada dlaka, kuda leti šiška i zašto prezirem frizeraj, pramenove, feniranje i ostale čarolije.

Što bi rek’o jedan tu iz okoline mog kraja: Lepa si, šteta što furaš tu frizuru k’o dečačić. Dečačić? Nisam valjda? Nežna poput dečaka, nikada dovoljno jaka poput muškarca, i zauvek zarobljena u nemogućnostima svoje ženskosti. Dok nesvesno narušavam seksualne fantazije o dugim ženskim grivama, ja ujedno ponižavam zrelu muškost tako što se ošišah k’o desetogodišnji dečak. Sreća moja pa short hair postade must have k’o nikad. Nađoh, vrlo svesno i namerno, svoje argumente u pop kulturi i fashion imperativima. Tako je ovaj komšija gore pobegao glavom bez obzira.

Pa nije dečačić naivan. Fora je u tome što je žena.

Kakav ti je glas, k’o da mutiraš! Eto, opet ja k’o dečačić. K’o da mi je san da porastem, i u muškarca pravog izrastem.
Mutacija je promena glasa kod dečaka za vreme polnog sazrevanja.
Znači li to da sam polno nezrela? Ili ‘pak momak s komentarom iznad ironično aludira na moj nimalo ženstven glas pod parolom Šta će ti takav glas ti si žensko!


Foto: pixabay

Očekuje se valjda da ukrotim glasne žice, da spustim ton, da ga malo zabiberim prenemaganjem i kricima nemoći. Očekuje se da zaćutim, da ne pričam previše, da ne glumim muškarca, da budem žena, da budem mirna, smerna i verna. Mislim, svašta se od žene očekuje i svašta joj se naređuje preko malih i velikih ekrana, online i offline izdanja. Ono što ja tu mogu je da nastavim da volim i negujem svoj nazalni, razboriti i radijski glas. Nije on ni muški, ni ženski, već moj.

Imaš dečačkih hormona, al’ si baš slatka! Evo, izgleda obrnete li me il’ me okrenete ja sam dečačić, u najbolju ruku dečak.

Ah svete, hoću li ikada postati muškarac? Naravno da neću. Niti želim biti ono što osećam i znam da nisam.

Ne valja kad mlataram rukama, kad vičem i bunim se, kad zadovoljam sopstvene želje i potrebe, kad volim više puta u malo minuta, kad biram, a ne pitam, kad prekidam i raskidam, kad negiram i odbijam…

Zapravo, kada radim sve što rade dečačići, dečaci i muškarci ja ne valjam, ja ne pripadam, ja razbijam i uništavam, ja bogohulim i amoralom odišem.

Koja laž patrijarhalne konsturkcije.

Nisam dečačić al’ sam željna rekonstrukcije!

Sukobljena šovinističkim proklamacijama klimakterične kulture,
sadrżajna jedino u sopstvenom bivstvu,
inspirisana iskrama blistavih umova żivi ideju slobodne ljubavi

***

Pročitajte i:
Putovanje s Albankama
Švedska, raj jednakosti?
Marija i Irena: Majka i ćerka u službi nauke


***


Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na ifemin@iserbia.rs CC office@iserbia.rs, sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.



Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI