Prevela: Ivana Daković
Kada posmatraš svet oko sebe, lako je videti nedostatke.
Čak i kada ne želiš da budeš kritički nastrojen, problemi i mete se same pojave. Ovo se čini kao dokaz da stvari zaista jesu toliko loše. Ne shvataš kako tvoj um stvara realnost fokusirajući se na detalje koji se uklapaju u tvoj neuronski šablon – preskačući ostatak priče. Ali možeš da prekineš sa negativnošću onda kada saznaš kako je tvoj um stvara. Možeš čak i da primetiš dobre stvari oko sebe kada naučiš da prestaneš sa kritičkim posmatranjem sveta.
Zašto je toliko teško dozvoliti suncu da sija?
Critical ad Absurdum
Ljudi u mom okruženju govore da su stvari loše i da postaju sve gore: Naše vođe su pogrešne, naša kultura je nedovoljno dobra, naše zdravlje propada, naše vrste su ugrožene, naša planeta umire, prošli vek je bio najgori ikad, a novi milenijum se sprema da bude jednako loš.
Čini se da neki ljudi kritikuju samo da bi ostali u formi. Kada odu na večeru i na film, traže mane ne samo u hrani i filmu, nego i u sistemu koji ih je stvorio. Realnost ih razočarava kada je njihovi mozgovi uspešno porede sa očekivanjima. Razočaranje stvara kortizol, hormon stresa, koji hrani naviku. Elektricitet u našem mozgu teče kao voda, tražeći put najmanjeg otpora. Kada uočiš poznat problem, tvoj mozak se lako pokrene, zato što je prošli kortizol već utabao taj neuronski put.
Neki uzroci naše zavisnosti od kritikovanja:
1. Kritikovanje stvara socijalne veze. Ljudi se često povezuju fokusirajući se na zajedničke nepravde. Ne primećuješ svoj šablon kao brigu, zbog toga što ga oni u tvom okruženju dele. Osećaš se kao da samo vidiš istinu.
2. Kritikujući društvo, osećaš se kao inteligentna, čak i brižna osoba. Škole obično podučavaju učenike korišćenju „kritičke teorije“ da bi usmerili svoje umove ka traženju grešaka u „sistemu“. Ako usvojiš ovu naviku, možeš napredovati u akademskim krugovima. Ako ne, smatran si slabićem.
3. Vesti te drže fokusiranim na probleme i krize blizu i daleko. Novinari prelaze svet da bi izveštavali o pitanjima od interesa. Producenti kablovskog TV-a ponavljaju izveštaje i zadržavaju se na njima danima da bi načinili situaciju dovoljno zabrinjavajućom.
Potrebno je mnogo truda da bismo aktivirali nova kola u našem mozgu, ali stalno kreiranje istog kola dovodi do njegovog lakog aktiviranja. Upravo je ovo razlog zašto mnogo ljudi teži da ponavlja svoje uobičajene kritike, a ignoriše ostatak priče. Ako je ovo tvoja rutina, možeš se osećati loše ne shvatajući da si sam stvorio taj osećaj.
Napravi pauzu
Ti imaš moć da prestaneš sa kritičkim posmatranjem sveta i posmatraš nešto novo. Ne govorim da moraš videti leptiriće, pse i duge. Govorim da te nova zapažanja mogu zadesiti kada tvoja pažnja nije preokupirana istim starim žalbama.
Ali, to nije lako. Tvoj mozak zavisi od tvoje neuronske mreže za preživljavanje, pa u tvom umu, napori za prestankom kritičkog razmišljanja mogu se činiti kao rizik opstanka:
1. Rizikuješ svoje socijalne veze ako prestaneš da reaguješ na „zabrinutosti“ onih oko tebe.
2. Plašiš se da ćeš izgledati slabo i glupo ako prestaneš da se buniš protiv „sistema“
3. Zabrinut si da će te bitni problemi iznenaditi ako prestaneš da gledaš „vesti“ sa najnovijim upozorenjima.
Kako da se usudiš da napraviš pauzu sa svim tim unutrašnjim pritiskom?
U početku, izgledaće kao da prolaziš kroz vir. Možda ćeš osetiti potrebu da kritikuješ i električara, samo da bi se osećao superiornijim. Ali, ako imaš hrabrosti da živiš sa nelagodnostima, počećeš da shvataš koliko je nedostataka koje si vidio oko sebe stvorio ili izmislio tvoj mozak.
Možeš se vratiti kritikovanju kada za to postoji stvarna potreba, ali uvek ćeš znati kako da prestaneš. A kada jednom počneš da puštaš sunce da sija, shvatićeš da ti tvoje kritikovanje baš i nije pomagalo.
IZVOR: Psychology Today
Ivana je vječiti sanjar sa maskom podgoričke gimnazijalke.
