Prevela: Daliborka Obradović
Imajući u vidu smrt šestorice alpinista koji su pokušali da se popnu na vrh planine Rejnir rutom Liberti Ridž, mnogi će dovesti u pitanje promišljenost uspona na ovu opasnu planinu.
„Ludi ste što rizikujete sopstveni život zarad egoističnih težnji“, dobih još jedan ogorčeni mejl nakon svog trećeg uspona na Mont Everest.
Tokom godina čuo sam mnoge ovakve kritike. Britanski planinar Džordž Malori ih je, takođe, čuo.
„Od kakve je koristi penjanje na Mont Everest? I moj odgovor odmah mora biti: ni od kakve“, napisao je 1923. godine. „Ne postoje ni najmanji izgledi ikakvom dobitku“.
Pretpostavljam da će se oni koji žele videti neke od bezbednosnih mera uvednih u planinarenje, možda složiti sa odlukom kineske alpinistkinje Vang Jing da koristi helikopter kako bi zaobišla neke od najopasnijih deonica na putu do vrha Mont Everesta.
Blogs
„Imamo tehnologiju koja nam može pomoći da se alpinisti ne izlažu opasnosti, pa zašto da je ne upotrebimo?“, možda će se upitati. Moj, a i odgovor mnogih mojih kolega planinara je da je rizik koji sa sobom nosi uspon na planinu upravo ono što ovo iskustvo čini moćnim. To ne znači da tehnologiji nema mesta u alpinizmu.
Ljudski nagon za osvajanjem Mont Everesta razvio se u najevolutivnije putovanje. Prva ekspedicija na Everest, 1921. godine, počinjala je pešačenjem od Darjelinga, oko 400 milja udaljenosti. Ekspedicija iz 1953. letela je do doline Katmandu, a zatim nastavila peške obodom doline. Do 1963. godine ruta je malo produžena, ali put do vrha i dalje je zahtevao bar tri nedelje napornog penjanja. Od sredine 1970-ih, otvaranjem aerodroma Lukla, planinari su započinjali svoj uspon u slivu reke Kumbu. Uspon do Baznog kampa ograničen je vremenom potrebnim za aklimatizaciju.
Pored inicijalne odvažnosti, izdržljivosti i timskog rada, formula za uspešan uspon i dostizanje planinskih vrhova, iz generacije u generaciju, stalno je dopunjavana novim tehničkim dostignućima. Ali ono što se nije promenilo jeste načelo po kom je sam čin penjanja veći doživljaj nego samo dostizanje vrha.
Unutar planinarske ekipe metod koji svaki planinar koristi prilikom uspona je od suštinskog značaja za uspeh poduhvata i ključni faktor merenja uspeha cele ekspedicije. Poređenja radi, lovac koji lovi u zatvorenim, kontrolisanim uslovima, pri tom koristeći pušku visokog dometa, pristupa potpuno drugačijem tipu lova od nekoga ko koristi luk i strelu u divljem okruženju.
Slično tome, bostonski maraton je neverovatna trka jer nisu dozvoljeni bicikli, automobili, podzemna železnica ili konji. Američki kup je, takođe, specifičan jer brodovi koriste samo vetar kao pokretni pogon. Tako je i na Everestu. Uspon počinje iz Baznog kampa – ali ako upotrebite helikopter da pređete deo puta do vrha, da li ste se onda popeli na planinu?
Vang Jing je osvojila Mont Everest 23.maja sa timom od pet Šerpasa, preko rute Južni Kol sa nepalske teritorije. Na popularnoj ruti vetrova, kroz opasne ledene Kumbu vodopade, 18.aprila ledena lavina je zatrpala 13 Šerpasa i još trojicu nepalskih vodiča. Planina je nezvanično zatvorena nakon nesreće. Iz poštovanja prema onima koji su izgubili živote i njihovim zajednicama, profesionalni vodiči su prekinuli svaki uspon, a oko 300 alpinista, koji su platili dozvole za uspon na Everest, se vratilo svojim kućama. Većina planinara je razumela razloge obustave akcija, prihvatajući činjenicu da je alpinizam igra šansi u kojoj je jedan od potencijalnih ishoda i ovakva tragedija.
FOTO: Banff
Uspon Jingove je jedinstven po tome što ona koristi helikopter da zaobiđe ove ledene vodopade. Ona preleće kaskade od uzburkanog leda u roku od nekoliko minuta i započinje svoj uspon iz Kampa 2 koji leži na 5900 m nadmorske visine, a to je skoro dve trećine puta do vrha. Stoga, nepalske vlasti još uvek vode raspravu oko validnosti njenog uspona.
Međutim, helikopteri nisu novost za Everest. Oni se već decenijama koriste za potrebe pružanja pomoći ugroženima, popunjavanje zaliha, naučna istraživanja kao i razgledanje pejzaža. Naročito su korišćeni nakon 1963. kada su se Tom Hornben i Vili Anšold odvezli sa Katmandua nakon svog neuspelog uspona.
Tokom sezone, na nepalskoj strani svakog jutra dolazi veliki broj helikoptera s
ciljem da obnove zalihe alpinistima u kampu, a takođe nude mogućnost hrabrijim turistima da se vinu u visinu. Prošle sezone medicinski tim je zabeležio 28 sletanja u jednom danu. Nasuprot tome, na drugoj strani Everesta, na Tibetu, kineska vlada zabranjuje upotrebu helikoptera.
I na najvišoj planini Severne Amerike, Denali, helikopteri se koriste samo za spasavanje. Upotreba helikoptera za spasavanje povređenih i bolesnih planinara je itekako opravdana. Međutim, imao sam priliku da posmatram kako se na ovaj način bogatim klijentima omogućava kratak predah na Katmanduu.
Prema nekim izveštajima, Vang Jing kao vlasnica kineske kompanije i lanca prodavnica outdoor opreme, suočavala se sa mnogo većim izazovom nego što je osvajanje sedam vrhova Everesta u šest meseci, a to je skupo i nesigurno eksperimentisanje u logistici. Ukoliko ne bi uspela u osvajanju Everesta sav njen napor bio bi uzaludan, a prilika za marketinško promovisanje njene kompanije bila bi propuštena.
Kao planinar kompanije North Face, razumem želju da se uspe u ime sponzora. Ali, bez obzira šta piše na etiketi jakne ili šatora, ili sjajnu marketinšku kampanju, ne postoje olakšice u alpinizmu. Mi i dalje negujemo autentičnost avanture kroz veran susret sa prirodom, pod našim uslovima.
Kumbu ledeni vodopad je najaktivnija ledena tvorevina preko koje se ljudi penju. Led se preliva preko kaskada visokih 914 m i proteže se u masivnim oblicima, napuklim, izbočenim ili okrenutim u smeru suprotnom gravitaciji. Ovom, već dovoljno pretećem, pejzažu treba dodati ogromne viseće glečere nad trasom za penjenje, koji oslobađaju velike količine leda stvarajući tako lavine – masovne ubice.
Iako velika opasnost, ovi ledeni vodopadi su suštinski deo iskustva uspona na Everest. Napravite korak, pomolite se i nadate da je led miran. U takvoj situaciji nije bitna ni količina iskustva ukoliko ste na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. To je veoma opasno, ali lepota je upravo u tome.
Nakon nekoliko desetina puta, koliko sam se peo preko Kumbu ledenih vodopada, uvek čujem melodiju i zvukove koje stvaraju ovi drevni vodopadi – duboki uzdah sabijanja leda u blizini Baznog kampa, pucketanje malih uzvišenja blizu površine, iznenadni prasak ledenog grebena, neočekivani vetar koji bičuje ove ledene formacije i daleko gruvanje Nuptse i drugih okolnih vrhova. Svaki od ovih zvukova iznova zaustavlja dah i podseća na to koliko je aktivan Everest.
Iako deo mene strahuje od penjanja kroz ovaj ledeni vodopad, ipak, znam, to je sastavni deo iskustva koje Everest sa sobom nosi. Leteći ka višim kampovima smanjiću rizik sigurno, ali to onda nije alpinizam.
FOTO: voyagerloin.com
Onima, koji se još uvek ne slažu sa mnom, Malori, koji je poginuo u pokušaju uspona na Mont Everest 1924. godine, daje jasan odgovor: „Ukoliko ne shvatate da postoji nešto u čoveku što ga tera da odgovori na izazov ove planine i da joj zbog toga ide u susret, da je to borba samog života i visine, naviše i zauvek naviše, onda ne možete ni uvideti zašto joj odlazimo. Ono što dobijamo iz ove avanture je čisto zadovoljstvo. A zadovoljstvo je, naposletku, kraj života.“
IZVOR: nationalgeographic
Daliborka je mislilac sa dna Panonskog mora, zaljubljenik u prirodu i lepotu pisane reči. Za nju je život zanimljiva priča iz koje se uči.
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na prevodilacka@iserbia.rs sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
Odricanje od odgovornosti
