Zašto se danas obeležava Dan studenata?

FOTO: E-novine

Davnih tridesetih godina prošlog veka, studentski pokret je bio veoma aktivan, organizovali su se česti protesti, štrajkovi i mnoge druge akcije. Vlast je raznim sredstvima pokušavala da suzbije studentski pokret. Pošto ni osnivanje „Organizacije jugoslovenskih nacionalista“ (ORJUNA) nije dovelo do smanjenja revolucinarnog pokreta, vlast je odlučila da uvede Univerzitetsku policiju. Tome su se oštro usprotivili studenti, ali i mnogi profesori.

Štrajk studenata je započeo 3. aprila 1936. godine i istovremeno je zahvatio sve univerzitete u zemlji - Beogradski, Zagrebački, Ljubljanski, Skopljanski i Subotički; imao je jedinstven program i zahteve izložene u 16 tačaka. Ovaj dugotrajni štrajk završio se uspešno 28. aprila i poznat je pod imenom aprilski štrajk.

FOTO: Montenegrina

Kao rezultat štrajka povučena je odluka o zavođenju policije na Univerzitetu, država je pristala na sve studentske zahteve, a rektor, Vladimir Ćorović, je podneo ostavku.

Međutim, na samom početku štrajka, 4. aprila, pri pokušaju policije i studenata-orjunaša da zauzmu zgrade fakulteta, došlo je do velikih sukoba, od kojih je najveći i najtragičniji bio ubistvo studenta prava, Žarka Marinovića. On se nalazio u grupi studenata ispred zgrade fakulteta, kada je, ljotićevac, student prava i član „ORJUNA“, Slobodan Nedeljković nožem nasrnuo na njegovog kolegu, takođe studenta prava, Jovana Šćepanovića. Žarko je tada pritrčao da odbrani druga i umesto njega, primio dva smrtonosna uboda u leđa.

Vest o pogibiji Žarka Marinovića odjeknula je širom cele zemlje i svih Univerziteta, a ono što je najbitnije, skrenula pažnju javnosti, izazvala opšte ogorčenje i još više ohrabrila studente u njihovoj borbi. Vest je takođe imala jak odjek i u njegovoj rodnoj Crnoj Gori. U nedelju 7. aprila, u njegovom rodnom selu Očinićima, kod Cetinja, bio je održan pomen uz prisustvo velikog broja naroda iz svih krajeva Crne Gore, koji je pretvoren u politički zbor.

Studenti nisu poklekli. Izborili su se za svoja prava. Na kraju su 4. april proglasili za svoj dan. Dan kada se obeležava, nazalost, nečija smrt, da bi se podsetili za šta je taj neko živeo. Samim tim, dananašnji dan, podseća nas koliko važnu istorijsku ulogu omladina ima u progresivnim društvenim promenama.

Nekada studenti nisu vapili da neko „čuje njihov glas“, već su se aktivno i organizovano borili za svoja prava i svoju budućnost. Nekada se moglo reći „na mladima svet ostaje“. Danas ta rečenica ne znači ništa. Ona je samo poštapalica starijih upućena mladima u neobaveznim razgovorima.

IZVOR: E-novine / ASI obrazovanje

Sanja je filozof, sanjar i večiti optimista.