FOTO: Wordpress
Kada završite književnost, kao ja, i kada pročitate univerzum knjiga, svako ko vas bude sreo, pitaće koji je vaš omiljeni žanr i pisac. Naravno, za sve ove godine studija, ni jedan profesor se nije udostojio spomenuti jednog nadarenog, duhovitog i pre svega maštovitog pisca kakav je Pračet. Na njega sam u svom životu naišla sasvim slučajno. Uvek su mi poklanjali knjige za rođendan, jer i dan danas ne znam bolji poklon za sebe. Tada sam prvi put ugledala naslov „Boja magije“ i već u svojoj glavi zamislila likove i radnju. Bila sam oduševljena, ali nakon pročitanih stranica od početka do kraja, shvatila sam da mi tu nešto nedostaje. Nije bilo uzbuđenja, magija koja se pojavljivala za mene je bila tako normalna, a ne magijska... Bila sam ravnodušna.
Tih dana se niko od nas nije toliko družio sa Google-om i nisam imala koga da pitam za recenzije i utiske. Ipak nisam odustala. Kao da sam u Pračetovim budućim knjigama koje ću sretati videla potencijal koji će da me zadovolji. Sledeće knjige koju sam kupila naravno bile su serije knjiga o vešticama. One su do kraja ostale za mene neprevaziđene.
Same njihove ličnosti su toliko dobro dočarane da ih skoro osećate, opipljive su i stvarne, ponekad nestvarne koliko su stvarne. Da, jeste malo konfuzno, ali taj deo je za privlačenje čitaoca. Volim ljude čije karakteristike nose tri glavne veštice. Tu hladnokrvnost, naivnost i sigurnost zaista ponekada želim da imam i ja. Posle veštica sam se zainteresovala za sve ostalo.
Čarobnjaci Nevidljivog univerziteta – najvećeg univerziteta na Disku, takođe su priča za sebe. Iako po prirodi, ili onome što nam filmovi sa čarobnjacima nude, oni bi trebali biti tihi, samostalni, mudri. Kod Pračeta je ova ekipa toliko „luda“ da će vam možda oni postati omiljeni likovi, u kojima ćete prepoznati sebe i svoje društvo. Arhirektor Ridkali je onaj koji prati samo svoja ubedjenja jer je on ARHIREKTOR, što znači sve što kaže ili zamisli mora biti tako, jer je on u pravu. Svi ostali ga čoporativno prate u stopu, i to ne zato što slušaju „Velikog šefa“, nego samo da bi videli njegovu i najmanju grešku pa da viknu: „Znao sam!!!“ Družina koja uvek ima da kaže nešto totalno glupo, gde niko nikoga ne sluša, iz čiste sujete, uvek uplašeni, ali i odvažni kada treba, jeste društvo koje vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.
Ili ćete se možda vezati za Smrt. U prethodnoj kolumni (http://www.iserbia.rs/novosti/najbolji-ortak-smrt-2716/) sam pisala malo detaljnije o toj savršenoj ličnosti. Smrt je stvorio svoj svet po uzoru na ljudski, kako bi se osećao prijatnije. Zapravo, on nema osećanja, jer se sve to u stvari svodi na žlezde, ali on misli osećajno. Spreman da obezbedi svoju porodicu (usvojenu ćerku), uzima šegrta i prepušta mu svoj posao, svestan da se firma i ime moraju preneti na buduće generacije. Iako je sam Smrt, zna da ništa nije večno, pa je detaljan u učenju novog šegrta tajnama posla.
FOTO: Digital online
Tu je takođe i Straža. Oni su tu za sve one koji više vole akciju, ali u onom najrealnijem smislu, smotanu, strašnu, akciju u kojoj mora da se razmišlja. Ubedjena sam da bi svako od čitaoca, makar u Straži mogao da pronađe svog ljubimca među likovima. Narednik Fred Kolon, pametan i u neku ruku romantičan, jeste osoba čije kvalitete niko ne tretira kao kvalitete, kao što ni njega ne tretiraju... Kao takvog. Usvojili su ga patuljci, pa je celi život smatrao sebe patuljkom, iako je bio viši od bilo kog čoveka prosečne visine. O članovima straže bih mogla da pišem romane. Svako je zanimljiv na svoj način.
Tu su i kaplar Nobs, Kerot, kaplarka Guzičica (oprostite, Vesela), zatim Vajms, Angua, narednik Detritus. Jedna ogromna skupina savršeno jasnih ličnosti, sa svojim jakim karakterima, od kojih ne odustaju, spremni i da život izgube ali glavu ne. Njihove dogodovštine su praćene putovanjima, ratovima, borbama (urnebesno komičnim), intimnim pričama i životnim odlukama... npr. o dokazivanju ženskog pola, što je tabu tema kod patuljaka.
Družina kakva se skuplja ispod mostova uz bure sa zapaljenom vatrom na kojoj greju svoje promrzle prste jedna je od definitivno najluđih na Disku. Ne zato što su nešto pametni, oni čak i ne pričaju mnogo (ne nešto povezano, niti nekome određeno), nego su u svojoj pustoši od života i mozga savršeno svesni šta žele: ogromnu patku za ručak. Vođeni psom Gaspadom, koji priča, mada našoj družini to ni malo nije čudno, uspevaju da dođu do svoje hrane, jer to je jedino što je bitno, novac nema lep ukus, a kuvanih cokula je dosta za neko vreme.
Postoje kod Pračeta i negativni likovi. Porodica vampira jedna je od njih. Međutim, same borbe između dobra i zla, koje se uvek završavaju pobedom pozitivnih likova, jeste ono što je najzanimljivije. Ne zato što pobedu odnose dobri, nego zato što tu pobedu dobijaju na mudar i promućuran način, iako se na prvi pogled to ne bi moglo očekivati od Pračetovih junaka.
Tu je i gomila sporednih likova, koji se provlače kroz skoro sva dela, a bez kojih svi glavni junaci ne bi bili to što jesu. Zombi Igor, koji služi vampirima i koji prati modu ne izgovarajući slovo S, jedan je od zanimljivijih ličnosti. U sebi nosi srce i dušu svojih predaka, Igora, koje se prenose sa kolena na koleno, kao i sama ta kolena. Svako nasleđuje najbolji organ svoga pretka, koji tako nastavlja da „živi“ kroz potomka. Zatim tu je i Sve To Džolson, čovek tolike građe da svako ko ga vidi ne može da veruje da je SVE TO on. Takođe, i bezbroj sporednih likova koji dopunjuju stranice života glavnih ljudi na Disku.
FOTO: The Mary Sue
Mogla bih da pišem još dugo i naširoko, ali mislim da to ne bi bilo u redu. Naročito ne prema humoru koji Pračet redovno donosi kroz opise situacija a i svojih najdražih likova. Svako je dobar u onome što radi. Pračet je u svom poslu bio mag. Uspevao je da od običnih ljudi napravi heroje, mislioce i naučnike. Zbog toga mu se divim. To mi je dokaz da svi mi u životu, ma kakvi bili, krijemo u sebi jednog Ridkalija, Vajmsa, ili Nanu Og. Pročitajte, pa mi recite. Jesam li ispunila svoj izazov?
Irma je zaljubljenik u knjige i fotografiju. Smatra da je pozitivan stav i osmeh ono što održava ovaj život savršenim, a u tome joj mnogo pomažu i knjige Pračeta, uz pomoć čijeg humora još više širi osmehe svih oko sebe.
