Istraživanja su pokazala da spavanje nema samo funkciju odmora organizma, jer bi u tom slučaju bilo dovoljno samo dva sata sna da bi telo obnovilo svoju snagu. Mozgu, za njegovu fleksibilnost i sposobnost učenja i savlađivanja novog, potrebno je mnogo više sna.

Autor: Aleksa Jadžić

Foto: Pixabay

Mađarski psiholog Mihail Čiksentmihalji je došao do zaključka da većina intervjuisanih stvaralaca mnogo spava, više od proseka, odnosno više od osam sati dnevno. Dok su eksperimenti sa lišavanjem sna rađeni šezdesetih godina prošlog veka potvrdili staru psihoanalitičku tvrdnju da su snovi nužni za duševno zdravlje i da san reguliše duševne procese.

Koliko puta smo čuli rečenice poput: naspavaj se, odmori se, noć pred ispit moraš da odspavaš bar osam sati! Kvalitetan noćni san je često na dnu liste prioriteta, a u stvari je nužan. Biološka uloga sna je da otklanja rigidnost moždanog sistema tako što briše privremene kompetencije mozga korišćene tokom dana, na primer u rešavanju dnevnih zadataka i tako ih sprečava da se ustale, čime se mozgu vraćaju fleksibilnost, sloboda i originalnost. Razni eksperimenti su pokazali da odmor doprinosi nalaženju originalnih rešenja u različitim zadacima.

Lišavanjem sna, najpre trpe kognitivne funkcije (mišljenje, rasuđivanje, učenje itd), a tek potom niže funkcije. Takođe, simptomi nedostatka sna su: loše raspoloženje, depresija, nervoza, anskioznost, bolovi u mišićima, glavobolja i slaba koncentracija, koja mogu bitno uticati na sposobnost studenta da uspešno položi ispit i uči. Osim toga, važno je napomenuti da nedostatak sna može dovesti oslabljenog imunološkog sistema, dijabetesa, gojaznosti, srčanom udaru, razvoju mentalnih bolesti i dr.

Student sam i želim da se naspavam, kako?

Odlazak na spavanje tačno u određeno vreme i buđenje u otprilike isto vreme vam može doneti mnogo bolje raspoloženje, kao i bolju organizaciju i planiranje svojih obaveza. Redovna fizička aktivnost takođe može imati pozitivnog uticaja na san.

Bolje spavate, bolje izgledate, bolje se osećate, a onda i lakše učite! Jedan od bitnijih saveta, pogotovo za studente je da izbegavaju veću psihičku aktivnost ili rešavanje teških zadataka neposredno pred odlazak u krevet. Sve što vam je na umu ili vas muči, zapišite pred spavanje, ukoliko problemi i nezavršeni poslovi ostanu u vašoj memoriji, oni će vam smetati da zaspite i nastavićete da ih ,,prevrćete“ po mislima tokom čitave noći, a možda se čak budete i budili.

Foto: Pixabay

San vam može omogućiti mnogo vedriji pogled na svet oko sebe. Imaćete bolje pamćenje, jer tokom sna mozak revidira informacije i pomaže da ostanu zapamćene. Dovoljna količina sna, koju telo luči tokom spavanja, podrazumeva da će vaše telo biti fizički izdržljivije za aktivnosti tokom celog dana.

Za bolju koncentraciju najvažnije je da između dva i četiri ujutro budete u dubokom snu ili ako ste navikli da dremate popodne, onda odremajte dvadesetak minuta između 15.30 i 16.30. Ali nemojte zameniti dan za noć!


Izvori: Dormeo / Bašta Balkana / Studentski.hr / Happy dreams / B92


Aleksa je osoba koja zaista živi samo u pozorištu, za koga je ceo svet jedna velika pozornica, a život jedna premijerna predstava.

***

Pročitajte i:

Kako se naspavati i spremiti ispit?
Kako da se veče pred ispit naspavaš za 20 minuta
Učiti noću ili ne?

***

Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente, gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI