FOTO: Beautyfeminel
Vladika Nikolaj Velimirović kaže da svaki dan treba odživeti kao celinu, proživeti ga kao da je jedan ceo, započet i završen život. I u pravu je. A kako dani prolaze, kako se godine smenjuju, kako postajem zrelija i odgovornija, shvatam da suština leži u Aristotelovoj zlatnoj sredini.
Složićete se da mi, ljudi, pre svega mi Balkanci, umemo da preteramo. Previše očekujemo, previše dajemo ili uzimamo, premalo se nadamo, premalo se trudimo… U svakom slučaju, prefiks bez koga ne funkcionišemo je pre-. A šetajući od ekstrema do ekstrema, ne možemo videti samu suštinu, samu bit nečega, samu lepotu u malim stvarima, samu malenost u velikim stvarima. Jer male stvari su nevidljive u prevelikom, a velike ne mogu stati u premalom.
Zato sam Aristotel tvrdi da se vrline biraju po načelu zlatne sredine, po načelu umerenosti, po načelu izbegavanja neumerenih krajnosti. Čovek je čovek tek kada živi sa drugim ljudima i zbog toga je u stanju da razvija svoju praktičnu mudrost. Ona predstavlja delatnost u skladu sa vrlinom koja podrazumeva umerenost ili sredinu između previše i premalo. Na primer, hrabrost je zlatna sredina između ludosti i kukavičlika, ponos između poniznosti i sujete, štedljivost između škrtosti i rasipništva...
I na kraju, to i jeste suština. Pronaći onu granicu sredine koja nam dozvoljava da budemo srećni. Sreća jeste relativna i svakome od nas predstavlja nešto drugačije. Sreća nije univerzalna, već je jedan subjektivni osećaj kome treba težiti.
I dok filozofiram od ranog jutra, posmatram svoju crnu kafu kako mi se smeši, posmatram sebe kako se smešim tom crnom napitku i razmišljam koliko je ona u stvari zdrava. Znam da ne mogu zamisliti jutro bez nje. Znam da me jedino ona može istinski probuditi i pomoći mi da nasmejana dočekam još jedan dan. Znam da mi ona pomaže da svesno pišem ovaj tekst.
FOTO: Guardianly
Ali, znam da stvara zavisnost, znam da čak podstiče nervozu i napetost, a kažu da je i s pravom zovu crna. Kažu, izbegavati kofein u širokom luku. I pitam se, kako nešto što može prouzrokovati toliku sreću (moj subjektivni osećaj) može naneti i toliko štete?
Najnovija istraživanja su pak, bila blaga prema ovom napitku (koji se izgleda ne smeši zlokobno). Istraživači sa Hauarda došli do otkrića da se kod ljudi koji dnevno piju jednu do tri šoljice kafe za 12% smanjuje rizik od dijabetesa. Najmanje šest studija utvrdilo je da ljudi koji redovno konzumiraju kafu imaju 80% manju mogućnost da dobiju Parkinsonovu bolest.
Mnogim medicinskim istraživanjima došlo se do zaključaka da su ljudi koji redovno konzumiraju kafu kod sebe smanjili za 25% rizik da obole od kancera debelog creva, za 80% rizik da obole od ciroze jetre i skoro 50% da dobiju kamen u zuči; zatim da kafa pomaže pri kontroli astme i zaustavljanju glavobolje.
Kafa prvenstveno podiže raspoloženje. Njen najvažniji sastojak je kofein koji nadražuje sve delove mozga, a naročito koru velikog mozga. Zato se intelektualni rad poboljšava, a umor i pospanost iščezavaju dok ispijamo ovaj privlačni napitak.
Ipak, kafa ima i svoje loše strane. Sam kofein izaziva zavisnost ukoliko ga pijemo u velikim količinama. Naime, u samo jednoj šoljici kafe nalazi se oko 0,15-0,20 g kofeina. Toksična doza kofeina za ljudski organizam iznosi oko 0,5 grama (3-4 šoljice kafe), a smrtonosna doza oko 10 grama. Upravo bi veće doze kofeina dovele do napetosti, nervoze, uznemirenosti, čak srčanih smetnji i na kraju, smrtonosnog ishoda.
Ukoliko se vratimo Aristotelovoj zlatnoj sredini, shvatićemo da ovaj princip umerenosti možemo primeniti i na jednostavnu stvar kao što je jutarnja šoljica kafe.
Ukoliko ne preteramo i ne odemo dalje od dve šoljice dnevno, možemo uživati u nizu blagodeti kafe – sem prijatnog mirisa i ukusa, ona nas štiti od bolesti, prirodni je diuretik, leči glavobolju, povećava koncentraciju i fizičku izdržljivost i popravlja raspoloženje.
Međutim, ukoliko se predamo zavisnosti, možemo pretrpeti razne posledice. Zato je krajnji zaključak da u svemu treba naći zlatnu sredinu – treba uživati u umerenosti, koja se takođe može tumačiti kao ravnoteža, harmonija, sklad, skromnost, jer je umerenost vrlina, a donekle i veština. Kad čovek živi umereno, otvara vrata zdravlju i povećanoj energiji. Zato otkriva sasvim nove doživljaje. Ispijte kafu do kraja i posvetite se dnevnim obavezama sa osmehom na licu, sa znanjem o blagodetima kafe, ali i o zlatnoj sredini koja može da nas oplemeni, a život nam učini još lepšim.
