iSerbia - Za sigurniji Beograd: studenti protiv krađe!
S obzirom na to da ne prođe ni dan, a da se neko od studenata Beogradskog univerziteta, u istoimenoj Fejsbuk grupi, ne požali na nestali novčanik, torbu, dokumenta ili drugo, pokrenuta je peticija koja će biti korak ka rešavanju ovog važnog probema. O rezultatima peticije i o daljim aktivnostima, razgovarali smo sa inicijatorom ove akcije Vukašinom Baraćem.

Autor: Kristina Đorđević

Foto: 021

Stanovnici Beograda se svakodnevno žale na lopove i džeparoše koji „haraju” gradskim pevozom, javnim mestima okupljanja kojima prolazi dnevno na hiljade ljudi, pa čak i čitaonicama fakulteta. Među građanima su svakako i studenti Beogradskog univerziteta. Svesni ovog problema, koji se ne tiče samo njih, studenti su odlučili da preduzmu odgovarajuće mere i spreče masovne krađe, fizičke i verbalne napade.

Pokrenuta je akcija potpisivanja peticije, kako bi se našlo rešenje za ovaj problem. Cilj peticije je bila veća zaštita policije na određenim lokacijama u Beogradu, pre svega na potezu od Vukovog spomenika do Pravnog fakulteta, ali kao kritične lokacije, u peticiji se javljaju još i Zeleni venac, Auto-komanda, Karaburma kod studentskog doma, Slavija, Ušće i Sava Centar.

postimage

Foto: Facebook - Peticija za veću pokrivenost policije na kritičnim lokacijama (kliknite na fotografiju da biste je uvećali)

Potpisivanje peticije se vršilo u prostorijama Studentskog parlamenta na Pravnom i Bogoslovskom fakultetu, kao i na studentskoj žurci. Sa preko 1.000 prikupljenih potpisa na peticiji i preko 2.500 onlajn potpisa, studenti su izvojevali svoju bitku protiv krađa na ulicama i autobusima, a MUP Srbije je obećao pojačane kontrole.

Vukašin Barać, student Pravnog fakulteta i inicijator akcije „Za sigurniji Beograd”, ispričao je za iSerbia šta ga je navelo da pokrene peticiju i njome zatraži akciju nadležnih organa.

„Ono što je mene nateralo da pokrenem celu priču je činjenica da sam i sam bio žrtva razbojništva koje je najteže krivično delo posle ubistva i silovanja u našem krivičnom zakoniku. To se odigralo pre šest godina kada sam bio maloletan. Grupa organizovanih mladića me je pratila i u ulazu zgrade presrela, te uz pretnju nožem otela zlatni lanac. Za moj slučaj policija je uspela da pronađe počinioce, a pravosuđe ih je kaznilo kućnim pritvorom u trajanju od godinu dana, iako je za to krivično delo propisana zakonska kazna od 3 do 15 godina zatvora. Nažalost, pravosuđe često kažnjava počinioce blažom kaznom od propisane, zbog oslobađajućih uslova”, rekao je Barać i dodao da se tadašnja statistika ne razlikuje mnogo od današnje. Naime, kako kaže Vukašin, na teritoriji Beograda se dnevno izvrši 200 krivičnih dela sitne krađe i razbojništva.

Međutim, otkako su peticije predate nadležnim organima, rezultati su itekako vidljivi.

Broj rešenih krivičnih dela od strane policije je na zavidnom nivou. U toku 48 sati oni uglavnom uspeju da lociraju počinioce i da ih indetifikuju, ali je problem u sugrađanima koji najčešće odustaju od gonjenja i ne žele da imaju neprijatnosti, jer misle da može doći do osvete samih počinioca. Uprkos tome, u prvih nekoliko dana je uhapšeno više od 15 lica za preko 100 krivičnih dela sitnih krađa. A broj krivičnih dela je opao za nekih 40% baš zbog prisustva policije”, rekao je Vukašin i dodao da sva punoletna lica koja budu uhvaćena od strane policije, uglavnom budu i osuđena, ali je problem sa maloletnicima, jer naš krivični zakon o maloletnim licima nema represivne mere.

„Ne postoji zakon, odnosno zatvor za takva lica, a kazne su veoma blage i zbog toga dolazimo do drugog problema. Većina tih lica se upućuje na socijalne službe koje, zbog nedovoljno dobro obučenog kadra i generalno nedostatka kadra, ne uspeju da sva ta lica odvrate od daljeg vršenja krivičnih dela. A u najvećem broju slučajeva postoje organizovane grupe maloletnika koje znaju da ne postoji kazna za njih, pogotovo za sitne krađe i da iza njih uglavnom stoje ljudi koji ih organizuju, odnosno kriminalci, za koje oni zapravo i vrše krađe”, rekao je Barać.


Foto: Facebook

Vukašin je za iSerbia govorio i o daljim planovima u vezi sa akcijom. „U planu mi je da sa svojim profesorima na fakultetu organizujem javnu raspravu povodom promene zakona za maloletnike. Oni bi na taj način svojim imenom stali i uputili apel državi da mora da napravi bolji sistem resocijalizacije takvih lica. To znači i veću angažovanost socijalnih službi, jer iza svih takvih maloletnih lica stoje raspadnute porodice, pa takva deca prestavljaju ozbiljnim kriminalcima pogodne žrtve za vrbovanje i vršenje takvih krivičnih dela”, izjavio je Barać i dodao da tu javnu raspravu planira da organizuje u vidu tribine na Pravnom fakultetu, što bi urodilo podizanjem svesti u institucijama o tome da problem nije samo izvršenje krivičnog dela, nego da on seže duboko u probleme porodice.

Na pitanje, da li postoji u planu širenje akcije i na druge gradove Srbije, Barać je odgovorio: „U drugim gradovima je to veoma malo izraženo, jer ne postoje toliko prometne lokacije kao u Beogradu. Neko vreme je bio kritičan Novi Sad, ali je policija preduzela korake u suzbijanju tih pojava i sad je to svedeno na jedan razuman nivo. Beograd je najkritičniji zbog svoje veličine, ali i zbog velikog broja ljudi koji se u najprometnijim satima nalaze na lokacijama gde mnogo ljudi prođe, a samim tim i policija često ne uspe da brzo interveniše. Beogradu je potrebno preko 2000 uniformisanih lica kako bi se smanjio kriminal na samoj teritoriji grada, što je i informacija koji ni policija ne krije”.

Vukašin Barać je izjavio i da je ovo jedna od najmasovnijih akcija u poslednjih osam godina, koju su studenti Beogradskog univerziteta prepoznali i priveli kraju.


Kristina je sanjar, u snu živi, u snu diše, a pokušava i da ih napiše.

***

Pročitajte i:

Sportom protiv stresa u ispitnim rokovima
Odustajanje od fakulteta - teret ili olakšanje?
Iskustva studenata sa različitih programa razmene

***

Uključi se! Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za studente, gde mogu da pišu i informišu se o onim temama koje smatraju važnim. Ukoliko želiš da i ti pišeš za studentsku rubriku, tvoje ideje su dobrodošle! Nije potrebno prethodno iskustvo, već samo zainteresovanost za studentska pitanja. Da biste se prijavili kliknite OVDE. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu!


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI