Bila je to, dragi moji, poslednja nedelja septembra moje prve akademske godine. Prvi put sama, sa koferom u ruci, na stajalištu čekam autobus, a ne znam ni na kojoj stanici treba da izađem u toj čuvenoj mreži šesnaestica, dvadesetšestica i sličnih. Prva avantura: papirologija i formalnosti koje sam uvek prepuštala mami, a u tolikom velegradu. Prošla sam „test“, samo sam jednom zalutala, a posle sam skuvala i svoj prvi ručak. Od tog dana se mnogo toga promenilo. Mene promenilo.
Nije bilo lako, ali utoliko je veći užitak. Izazivala sam ponos svoje porodice, ali ja sam i dalje, nenamerno, ravnodušna prema uspesima, kao da mi se podrazumevaju. Osim nastavnih, učestvovala sam sam i u vannastavnim aktivnostima koje su me dovele do toga da ostavim dobar utisak i da budem pozvana na volontiranje. Opet neplaćeni posao! No, dobro, važno je da sam među ljudima, neko će me već primetiti. Sada mi je već rutina da plaćam račune, perem sudove, pravim sezonsko čišćenje stana, rukovodim svojim ograničenim budžetom (koji još uvek primam od roditelja), mahinalno koračam ulicama Beograda. Sve se to nekako rutinski podrazumeva. Već sam na trećoj godini. Razmišljam. Ponekad me nešto i preseče po sred stomaka. Studiram nešto što se nigde eksplicitno ne traži, a za šta me moji profesori uveravaju da se sa tim mogu snaći bilo gde. Želim da budem nezavisna od ona dva, uvek zabrinuta, lica koja me ispraćaju na autobus. Ni sama ne znam koliko sam poslovnih oglasa pogledala i većinu odbacila iz dva razloga: nemam radno iskustvo (i kako stvari stoje, neću ga ni steći ako svi traže radnike sa iskustvom, a niko ne nudi sticanje istog, ali me bar teši to što su i oni na gubitku, jer će im ponestati zalihe iskusnih radnika) i zbog studija nisam u mogućnosti za fiksno radno vreme. Ipak, ne odustajem. Eto, kada sam se najmanje nadala, pojavio se konkurs za ovaj portal na kojem vi čitate moje redove. Možda je, kako svaki put kažem, baš to moja odskočna daska.
Student bi trebalo, kako se obično definiše taj pojam, da je onaj koji uči i daje ispite, a ako je van svog rodnog grada, da tamo boravi isključivo zarad tog cilja. Međutim, to što bi trebalo nije ekvivalentno onome što jeste. Student, zapravo, jeste onaj koji, osim što uči i daje ispite (što je primarno), takođe se i osamostaljuje, postaje sposoban, odrasta, prilagođava se, postaje nešto što sam nastoji da bude, tamo gde on želi (što je propratno primarnom, ali jednako nužno). To je u domenu onih radnji koje nam se uglavnom podrazumevaju u svakodnevici. Pritom, bilo bi dobro kada ne bismo pod studentom mislili da je to samo osoba koja bi trebalo da uči i daje ispite, već i ona koja bi trebalo da bude i sve ono što proživljava, čini, postaje i pretenduje. Tako bi pojam studenta imao više smisla i koristi, podvođenjem onog jeste pod treba, zarad postavljanja potpunijih određenja ovih mladih ljudi.
Iz ovih razloga, dragi moji mladi ljudi, izgubljeni u velikom gradu, utopljeni u sopstvenim „pustim željama“, znajte da niste sami. Nemojte silom pokušavati da potisnete nostalgiju za vašom domovinom i porodicom, nemojte silom da radite ono u čemu se ne pronalazite. To će vam samo uvećavati podsvesno nezadovoljstvo i onemogućiti prilagođavanje i napredak. Umesto toga, osluškujte sebe. Ako imate želju da ste u stalnom kontaktu sa porodicom, budite, ako poželite, uđite u autobus i istražite taj strašni velegrad. Iskoristite to što ste u žiži zbivanja. Kao student, u najboljoj ste poziciji što se toga tiče. Ja nikada nisam prestala da opravdano verujem. Tajna je u svesti o sopstvenim mogućnostima. Pokažite drugima ono što svakoga jutra vidite i sami, budite tvrdoglavo uporni i ne zaboravite – važno je da ste vi zadovoljni i svet je vaš!
Oni će pomoći da ovo iskustvo stigne do što više ljudi:
Ovaj tekst je nastao kao deo projekta VZP – Vodič za preživljavanje. Projekat ima cilj da se čuju priče i iskustva svih nas kako bismo sutra bili spremni da se sretnemo sa različitim sutucijama i da znamo da nismo jedini kojima se to dešava! Ujedno, stvaramo i kritičnu masu koja će neminovno dovesti do promena.
Pridruži se i ti! Pošalji nam svoju priču i možda baš ti osvojiš Vaučer za preživljavanje! Više informacija OVDE
