FOTO: Blic
Filip Vukša kriv je jer je odlučio da sa svojim udruženjem „Imamo plan“ uloži 15.000 dinara i potpuno renovira dva stajališta Gradskog prevoza u Ustaničkoj ulici. Stajališta su ofarbana, očišćena je korozija, postavljen je zaštitni pleksiglas i mape mreža linija. Sekretarijat za inspekcijske poslove je zbog toga izrekao kaznu u iznosu od 60.000 dinara jer je korišćen logo udruženja kao svojevrstan potpis, da se zna čija je bila ideja i vizija kako bi stanice u Beogradu trebalo da izgledaju. Iako su neprofitna organizacija, inspektori su to protumačili kao komercijalnu reklamu. Zaključujemo, dakle, da je Vukša kriv ‒ jer na rad, angažovanje i ulaganje nadležni danas samo na takav način uspevaju da reaguju.
Udruženje građana „Imamo plan“ čine četiri studenta koji na direktan način pomažu u sređivanju grada Beograda i sve to finansiraju sopstvenim novcem. Na njihovu inicijativu do sada je popravljeno preko 2000 stubova javne rasvete, zasađeno je 2000 sadnica, a propisno je obeleženo preko 2600 stajališta od kojih je 1500 bilo održavano ispod zakonskog minimuma.
Razgovarali smo sa Filipom Vukškom, koji je za naš portal izjavio:
- Naš cilj je da podržimo i zajednički realizujemo ideje svih onih koji nisu uključeni u gradsku vlast, a imaju viziju kako bi neke stvari mogle da se promene. Pažljivo osluškujemo mnjenje koje se formira na forumima, u raspravama na neformalnim skupovima i druženjima, kao i u ličnom kontaktu sa ljudima. Promovišemo i velike ideje, radikalne promene, ali okrenuti smo i konkretnim malim akcijama za koje je potrebno malo para, ali jasna ideja. Želimo da birokratija ukrade od nas sve ideje koje će unaprediti grad. I nećemo ih tužiti.
Zahvaljujući zaštitniku građana, Saši Jankoviću, rešen je finansijski deo problema, a neosporno je da je nekolicina građana pružila podršku Filipu i njegovom udruženju.
- Podrška je svesrdna, a da su ljudi spremni i na više od fejsbuk i tviter podrške pokazalo je njih oko dve stotine koji su me podržali ispred glavne pošte prošlog petka.
Međutim, postavlja se pitanje koliko ovakvo birokratsko delovanje koči ionako inertno društvo i u kolikoj meri pospešuje demotivacioni efekat koji je de facto prisutan? I konačno, da li „napad“ na pojedinca deklarišemo zaista samo kao „napad“ na pojedinca?
-Ne bih mogao kažnjavanje da nazovem napadom, ali to bi svakako moglo da se posmatra kao neka vrsta slatke osvete za moj dugogišnji angažman. Ali uprava ne bi smela da se sveti, već da unapređuje i olakšava život građanima. Pogrešno je i to što neki inspektori u meni vide problem jer im donosim posao. Nije to njihov lični posao ni njihovo slobodno vreme. Oni bi profesionalno trebalo da se zapitaju zbog čega njihovo preventivno delovanje ne donosi rezultate i da unapređenje rada prihvate kao profesionalni izazov.
Čak i ako je problem kazne rešen potrebno je napomenuti da je mnogo veće angažovanje medija oko ovakve vrste problema neophodno, pošto izbor onoga što se stavlja u fokus svedoči kako o opredeljenju društva tako i pojedinca. Umesto toga nam se vrlo jasno propisuje da nam izlazak iz šablona nije potreban. Sistem će vam ionako objasniti gde vam je mesto.
Sve je Proces, Proces je sve.
A vi i dalje saglasno ćutite?
Marija je po opredeljenju realista, po ubeđenju hedonista. Sanjar, uvek između pobune i komfora.
