FOTO: RTV
Drugi međunarodni festival dokumentarnih filmova iz oblasti ekologije i turizma Srem film fest, održan je u Vrdniku. Jednoglasnom odlukom, žiri je odlučio da ovogodišnji gran pri pripadne Srđanu Đuranoviću i njegovom autorskom delu „Mi i o(p)stale ptice“.
Prvo mesto iz obalsti ekologije osvojio je film „Semalu, deca iz čerasa semalu“, autora Džimija Hendriksa (Malezija, Belgija), a iz oblasti turizma film „Poslednji splavar“, Drago Toroman, autor iz Hrvatske. Ostale nagrade pripale su autorima iz Srbije, Crne Gore, Australije, Bosne, Irske.
Predsednica žirija, rediteljka Irena Bilić, izjavila je za iSerbia da su svi filmovi prevazišli ono ekološko u sebi i da su veoma informativni: "Međutim, turistički filmovi bili su manje zastupljeni. Tu nam je bilo teže da donesemo odluku, jer nisu bili žanrovski čisti", izjavila je Bilićeva.
Ona je sugerisala to da je potrebno uvesti još neku kategoriju u kojoj će se filmovi takmičiti, kao što je, na primer, reportaža. "Televizijski film se razlikuje od umetničkog filma, na žalost. Za onoliko koliko se razlikuju, potrebno je uvesti tu novu kategoriju kako se kasnije ne bi postavljala pitanja zašto je neki film ekološki, a neki nije", rekla je Irena Bilić.
Jedna od posetiteljki ovog međunarodnog festivala bila je dugogodišnja televizijska kritičarka i novinarka Politike, Branka Otašević. Ona je izjavila da su na nju jači utisak ostavili filmovi koji su čisto ekološki: „Mi obično mislimo da postoje neke razvijenije, bogatije, kultivisanije zemlje, koje nemaju takvih problema. U stvari, nove tehnologije i fabrika prave probleme i u zapadnom svetu", izjavila je Otaševićeva.
Ona je još rekla da su kroz filmove prikazani jaki i različiti kreativni postupci autora, jer sa jedne strane, prema njenim rečima, vidimo produkte koji liče na klasične televizijske dokumentarce sa dosta teksta i mnogo sagovornika. S druge strane, pak, mogu se videti filmovi u kojima dominira slika, ili je akcenat samo na slici.
Direktor festivala, Igor Čolak, naveo je kako je zadovoljan time što su mediji zaista prepoznali suštinu ovog festivala i što su se, prema njegovim rečima, angažovali, i da se sledeće godine nada većoj podršci u okviru sremske opštine „Rekli su mi da ako uspem da organizujem drugi Srem film fest, onda će, zaista, živeti. Eto, ovaj je proba za dalji život“, izjavio je Igor Čolak.
Drugu, edukativnu, stranu filmskog festivala objasnila je Jelena Kiš iz Fondacije za reciklažu limenki za piće: „Cilj je, između ostalog, aktiviranje dece školskog uzrasta“, sa čime se složio i umetnički direktor festivala, Dragomir Zupanc, rekavši da je priroda i njeno očuvanje nešto na šta se najviše oslanjaju kroz festival.
Ispred Termala, postavljena je skulptura umetnika Viktora Kiša, koja za cilj, prema rečima svih rukovodilaca ove kulturne manifestacije, ima da postane simbol trajnog znamenja ove varošice.
Prvi festivalski dan u Vrdniku obeležilo je popodne uz projekcije različitih, idejno i kreativno, dokumentarnih filmova iz oblasti ekologije. Zvanično je počelo sa prikazivanjem 62 filma, od kojih su 56 bili u konkurenciji, a iz 35 zemalja. Iz sata u sat prisutni su imali prilike da čuju različite jezike, prepoznaju različite poruke i probleme oko nas.
Filmovi su snimani i u Africi, Španiji i malo bliže nama u Mačkovcu kod Gradiške. Neki od autora su Milan Pilipović, Stanislav Karilik... Prvog festivalskog dana, svi prisutni imali su priliku da pogledaju film prošlogodišnjeg pobednika na festivalu u Šimanovcima „Cerrab/Beyond the waist“, Australijanca Kristijana Spensera. Film je sniman u Brazilu.
Projekcija je drugog festivalskog dana pružila raznovrsniju ponudu autora iz 35 zemalja: publika je šetala od Beočina, pored Novog Sada, pa čak do Japana. Prikazani su „Our lends“, „Una-the one and only“, „Skrivena dolina“ sniman u Papui Novoj Gvineji i mnogi drugi filmovi. Jedan od filmova koji je ostavio utisak na prisutne je „Biciklizam u Evropu, stazom gvozdene zavese“ u kojem je Antonije Pušić/Rambo Amadeus jedan od glavnih aktera. Film je osvojio treće mesto u oblasti turizma.
Tematika upućuje na to koliko je bicikl pogodan i ekološki i materijalno, a u svrhu češćeg korišćenja kao prevoznog sredstva. Prema rečima Ramba Amadeusa, automobil je danas simbol statusa, pa se tako kupuju oni koji najviše troše i koji su ekološki nepogodni: "Neophodno je sve ove filmove okačiti na internet da može da ih vidi svako", izjavio je Toni Pušić za iSerbia.
Japanski filmovi su bili van konkurencije, ali ipak su ljubitelji dokumentaristike mogli da ih pogledaju.
Žiri je nagradio još nekoliko filmova i podelio specijalna priznanja. Jedno takvo priznanje pripalo je autoru Milanu Pilipoviću iz Bosne i Hercegovine i njegovom filmu „Rankovi labudovi“, koji akcenat stavlja na smanjenu minutažu, ali pojačanu emociju: "Došao sam ovde, pre svega, da bih video kako drugi autori pristupaju dokumentaristici, a eto, obišao sam Vrdnik i Frušku goru. Film je nastao spontano, u vreme poplava, ali preneo je ogromnu emociju u nepunih 20 minuta“, izjavio je Pilipović.
Drugi međunarodni festival Srem film fest otvorio je predsednik Udruženja filmskih umetnika Srbije, Milan Knežević, a zatvorio ga je Rambo Amadeus. Na zatvaranju, prisutnima se obratio i novinar Željko Mitrović, čija je monografija o Vrdniku bila jedna od nagrada.
Pored rediteljke iz Pariza, Irene Bilić, članovi žirija bili su reditelj Nikola Lorencin i autor Oliver Fojkar. Nagrade su zlatne, srebrne i bronzane buba mare.
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
