FOTO: Hypster
Prevela: Suzana Subotić
„Volmart“ pravi krupne korake u svakom smislu. Ova kompanija zapošljava 2,2 miliona ljudi u 27 država i ima 11.453 prodajna objekta, a tokom protekle fiskalne godine ostvarila je ukupan promet od 485,7 milijardi dolara.
Najvećom svetskom kompanijom (po ostvarenom prihodu) sada upravlja četrdesetosmogodišnji Dag Mekmilon, najmlađi preduzetnik na čelu jednog globalnog maloprodajnog lanca (ako izuzmemo osnivača kompanije Sema Voltona).
Mekmilon je ceo radni vek proveo u „Volmartu“, gde je, najpre, kao student, istovarao robu iz kamiona. Vrlo brzo je napredovao do mesta u upravi kompanije i proveo pet godina na čelu „Volmartovih“ of-šor delatnosti, pre nego što je 2014. godine imenovan za generalnog direktora.
Upravljati kompanijom koja obuhvata veliki broj država i kultura je veoma složen zadatak. U jednom govoru, koji je krajem februaru održao studentima postdiplomskih studija Poslovne škole Univerziteta Stanford, Mekmilon je podelio sledećih šest lekcija o tome kako treba voditi globalno preduzeće.
Zaboravite na jednoglasnu odluku
Insajderi u „Volmartu“ koriste rečenicu: „Čije je Di?“ (Od engleske reči decision što znači odluka). Mekmilon objašnjava da ona znači: „Ko donosi odluke?“ Dobar rukovodilac može da reši 80 odsto problema, kaže on, dok neko drugi prisutan u sali možda ima rešenje za preostalih 20. Stoga je „vaš zadatak da s ostalima podelite vaše mišljenje o tih osamdeset posto, ali i da čujete šta oni imaju da kažu, kako biste našli rešenje za preostalih 20”.
Dužnost glavnih rukovodilaca je da prikupe zajedničke ideje svojih timova, ali vas čekanje na opštu saglasnost „može potpuno poraziti, budući da je veoma važna i brzina donošenja odluka”. Mekmilon kaže da za njegovu kompaniju predstavlja pravi izazov „angažovati nekolicinu pravih osoba koje bi donele najbolje odluke i sprovele ih u delo”.
FOTO: Englishgrammar
Ne potcenjujte kulturne razlike
„Volmart“ je došao u Nemačku krajem 1997. godine, ali je ostvario samo dva odsto udela u prodaji hrane u toj zemlji. „Mislim da preduzetnici nikad ne mogu preceniti važnosti kulturnih razlika, a mi pod njima podrazumevamo ponašanje lokalnog stanovništva”, kaže Mekmilon i dodaje da je „Volmart“ kupio i spojio dva lokalna preduzeća, ali se oglušio o savete tamošnjih menadžera.
„Pokušali smo suviše brzo da uvedemo našu kulturu u tu organizaciju, da ih naučimo reči naše poznate pesmice, predamo im našu tehnologiju i kažemo ‘ajmo! I sve se raspršilo”, objašnjava on. Početkom 2006. godine uvideli su da je njihov trud osuđen na propast i „Volmart“ je zatvorio svoje objekte u Nemačkoj.
Prilagodite poslovanje propisima inostranih vlada
Zakoni vlade igraju veoma važnu ulogu. Ponekad je najbolje sačekati kako biste videli da li će se propisi promeniti, kaže Mekmilon. U Indiji je, na primer, prisustvo „Volmarta“ ograničeno na 20 veleprodajnih objekata koja trguju sa manjim radnjama, budući da velikim, inostranim trgovinama nije dozvoljeno da robu direktno prodaju potrošačima.
„Hteli bismo da poslujemo mnogo više, ali za sad možemo jedino da razvijamo veleprodajne objekte, a potom ćemo videti da li će zakoni biti izmenjeni“.
Steknite uvid u ukus lokalnih potrošača
Mekmilon dodaje da su usled globalizacije proizvodi kao što su „Pampers“ i „Kolgejt“ postali široko rasprostranjeni, ali da ukus potrošača i dalje zavisi od okruženja u kom žive.
„Stoga je neophodno formirati lokalne timove koje brinu o potrebama i željama kupaca. Imamo lokalne timove talentovanih ljudi koji donose odluke o tome kako ćemo se predstaviti na tržištu, gde ćemo formirati cene i koje artikle ćemo staviti u prodaju“.
Prenesite svoje stručno znanje na lokalne timove
Prilagođavanje stranoj kulturi ne podrazumeva odbacivanje svega onog što smo naučili u Americi. „Određena znanja koja smo stekli o maloprodaji, tehnologiji, lancu snabdevanja ili samom načinu poslovanja vremenom treba primeniti i u drugim kulturama.
Iz tog razloga mi angažujemo velik broj talentovanih ljudi koji vode računa o tržištu, a zatim im pružamo naša sredstva i izvore, što nakon određenog vremena dovodi do stvaranja jedne zajedničke kulture i poznatijeg modela poslovanja”, kaže on.
Uverite se u sve sami
Jasno je da jedan rukovodilac ne može biti na više mesta u isto vreme i da se zbog toga mora osloniti na jak tim. „Ali, budući da ništa ne može zameniti sopstveni uvid u tokove poslovanja, ja sam tokom tih pet godina dosta putovao i uživao sam u tome”, završava Mekmilon.
IZVOR: Inc.
Suzana je zaljubljenik u lingvistiku, Barselonu i katalonski jezik i kulturu.
Pročitajte i:
Dilema: planerska grupa ili konsultant?
Dve važne veštine za svakog preduzetnika
Održavanje bistrih umova u biznisu
