iSerbia - Vodič za preživljavanje u Politici

Teškoće oko nalaženja posla, traženja smeštaja u studentskom domu, prijave na biro rada, uz „šljake” koje vređaju inteligenciju i dostojanstvo, samo su krhotine odavno razbijene slike o „dobroj perspektivi mladih u Srbiji”. Problemi sa kojima se „oni koji su naša budućnost” suočavaju na svakom ćošku, odnedavno mogu da se pogledaju i na portalu „iSerbia”. Istoimena nevladina organizacija pokrenula je projekat „Vodič za preživljavanje”, kojim omogućuje mladima da napišu svoja ili iskustva poznanika i rođaka, i proslede ih ovoj prezentaciji.

Pisana pod pseudonimom ili „pravim” imenom, ova „iskustva na granici smeha i plača” kako stoji na sajtu, predstavljaju poslovnu stvarnost mladih u Srbiji.
U NVO „iSerbia”, koju čine studenti i mladi stručnjaci iz raznih oblasti iz zemlje i inostranstva, kažu da je cilj projekta upoznavanje njihovih vršnjaka sa ajrazličitijim situacijama sa kojima se mogu sresti. Biće im, dodaju, drago i da objave pozitivne primere – ukoliko ih ima.

Za najbolje kolumne predviđene su i nagrade. Više detalja o uslovima učešća u „Vodiču za preživljavanje” dostupno je na „iSerbia” portalu. „Politika” prenosi delove dosad objavljenih tekstova, koji takođe mogu da se u celosti vide na sajtu.


ANTRFILE
Iz „Vodiča za preživljavanje”

1.
„Ako ste prosečan građanin ove države, saznanje da za iste pare od juče danas dobijate sto grama salame manje, biće potresno. Posebno zbog toga što je baš tih sto grama trebalo da zasiti vaše treće dete. (...) Posle napornog radnog dana koji vam omogućava da jedva prehranite porodicu, dolazite kući i palite televizor. Na njemu uvek ista lica već 20 godina. (...) Prepričavaju fraze koje kuju za vreme obilnog ručka u skupštinskom restoranu, koji košta koliko i sto grama vaše porodične salame”.
(Naža Ićlalov) Pročitajte ceo tekst: OVDE

2.
„Uspeš. Završiš fakultet. Prođu sva ona – zavidna ili ne – čestitanja: tetke, strine, babe, dede, i ti si njihov ponos i bla i bla. Onda kreću pitanja: ,A šta ćeš sada?’, ,Tražiš li neki posao?’, ,Ima li negde posla?’, sa obaveznim odgovorom pre nego što zaustiš: ,Nema Boga mi, teško danas, kriza stisla, znam ja tako jednog…’. Prestaneš da slušaš. Svi neki tamo rođaci koji su obećavali mnogobrojne poslove, samo tebe čekaju da završiš fakultet, se izgube. Svi oni drugari koji imaju nekoga i nešto odjednom su promenili broj ili više nisu u mogućnosti da ti pomognu”.
(Anđela Stevović) Pročitajte ceo tekst: OVDE

3.
„Ja, vazda vukovac, član Mense, primljena na fakultet bez prijemnog, budžetlija i ove godine, sa prosekom 8,4 – trideseta ispod crte (za smeštaj u studentskom domu, prim. D. B.) i to sa ,povoljnijim sistemom bodovanja’ koji važi od ove godine.
Stvar ne bi bila tako strašna da mi oba roditelja rade ili bar da primaju nešto što se ne zove od milošte crkavica pa da mogu da izdvoje 150 evra mesečno i ko Bog. Pa dobro, dakle, šta ja sad mogu da uradim?
(...)
Uradila sam što i svaki prosečan Srbin – potražila vezu. No, direktor smeštaja mi je lično pokazao tri strane imena koja imaju vezu. ,I kog ja sad odavde da izaberem?’, kaže.
(Malina Fišer) Pročitajte ceo tekst: OVDE

4.
Ponudili su mi posao pomoćnog konobara u hotelu koji sam, iako krajnje anksiozno i revoltirano, prihvatio. (...) Bakšiša nije bilo nikada, u sobama su odsedali poslovni ljudi koji samo potpišu račun koji plaća firma. (...) Dok sam bio posvećen jednoj krajnje uzvišenoj delatnosti, poliranju viljuški prethodno polivenih sirćetom kako bi se caklile, nešto je počelo da vibrira u mom džepu ispod kecelje. Poziv sa nepoznatog broja, bingo! Teta sa jedne televizije na kojoj sam u međuvremenu bio na probnom snimanju kaže da sam im se dopao i da od sutra krećem na probni rad. Sreća pa se ta televizija nalazi preko puta hotela u kojem sam radio, te sam logistički mogao da postignem da radim 16 sati dnevno.
(...) Kada sam malo bolje oslušnuo situaciju u redakciji, saznao sam da su plate manje nego moja mesečna zarada u hotelu i da kasne!
(Nevidljivi) Pročitajte ceo tekst: OVDE

Izvor: www.politika.rs

Komentari

VESTI