Preveo: Željko Pavkov
Ne morate otići predaleko da biste naišli na prirodu u Berlinu. I tu ne mislim samo na vožnju S-Bahn-om do jednog od brojnih gradskih jezera tokom leta ili šetnju po njegovim ogromnim parkovima nakon posla. Govorim o onim posebnim trenucima kada istumarate iz bara u tri sata ujutru i ugledate lisicu glatkog krzna kako trčkara ispod slabe svetlosti uličnih svetiljki pre nego što nestane iza najbližeg grma.
Ili ste možda imali dovoljno sreće da sretnete divlju svinju u obližnjoj šumi – ili nedovoljno sreće pa da je sretnete u stambenom području. Na hiljade ovih stvorenja sa kljovama tumara gradom, zbog čega je Berlin zaslužio epitet „prestonice divljih svinja“ Nemačke.
Jedinstvena politika Berlina je delimično zaslužna za održivu blizinu njegovog divljeg sveta. Zbog njegove podeljenosti uvek je bilo dovoljno napuštenih zgrada, ne samo za ljudske useljenike – ovi prostori čine savršeno stanište za životinje.
Grad mostova
Berlin je prošaran mostovima - Oberbaumbrücke, most Weidendammer, Kaisersteg kao i pešačkiGustav-Heinemann-Brücke govore u prilog rekonstruktivne istorije Berlina. Nedavno, u Berlinu je podignut još jedan praktičan nadvožnjak – ovog puta za veverice.
Slično ukrštanju puteva sa divljim životinjama, most za veverice je konstrukcija koja omogućava malim životinjama, posebno vevericama i kunama, da bezbedno pređu guste saobraćajnice. Pre prošlog marta, ova ideja bi bila dočekana čudnim grimasama, možda čak i podsmehom.
Ideja je možda i dalje dostojna kikotanja, ali je ipak stavljena na probu. Ove zime organizacija za prava životinja Aktion Tier postavila je na Müggelseedamm-u, putu oivičenom drvoredima koji se graniči sa Müggelsee jezerom u jugoistočnom Berlinu, u okrugu Treptow-Köpenick prvi most za veverice.
FOTO: Deutsche Welle
Drugi most za veverice u Nemačkoj - prvi se može naći u centralnom gradu Vlotho - je u stvari debelo plastično uže. Nalazi se na visini od devet metara, dugačko je 21 metar i proteže se između dva drveta sa obe strane Müggelseedamm-a. Grane susednih stabala se ne dodiruju te su stoga veverice bile prinuđene da koriste put - otuda i potreba za mostom.
„Mi imamo više divljih životinja u gradu nego u prirodi", rekla je Ursula Bauer iz Aktion Tier-a. „Oni žive zajedno sa nama i mi se sa tim moramo nositi. Saobraćaj je za njih veoma opasan - za ježeve, ptice i naravno, veverice."
Ali, kao što je Bauer objasnila, tako jednostavna ideja se u Nemačkoj nikada ne može lako sprovesti, gde je svaka grana (izvinite na igri reči) proizvodnje regulisana.
Prema Baureovoj, prvo su morali da pronađu vlasnika pojasa zemljišta gde se drveće nalazi. Onda su bili potrebni meseci kako bi se pronašao sertifikovani penjač, koji bi postavio most za veverice na drveće i više vremena kako bi se pronašlo odgovarajuće osiguranje da pokrije sve mogućnosti.
A tu je i još jedan divni dodatak: drvene kutije punjene orasima koje su pričvršćene na svakom kraju užeta kako bi namamile veverice.
"Životinje su vrlo posebne. One možda neće koristiti konopac koji nije baš u pravcu u kome one žele da pređu", rekla je Bauer. "Morate da posmatrate površinu i postavite uže gde one žele da pređu ulicu".
Koju veverica ne bi privukla gomila oraha?
Najuži most na svetu
Bauerovoj je prvobitno prišao Henrik Zvadlo sa Instituta za ekologiju slatkih voda i unutrašnje ribarstvo iz Lajbnica koji se nalazi direktno na mestu gde je i most za veverice. "On je video toliko veverica ubijenih na ulici", rekla je Bauer. "Skoro svaki dan je video jednu mrtvu".
Nakon što je video i previše mrtvih veverica Zvaldo je želeo da napravi promenu – i potrebnu inspiraciju našao iz slične inicijative. Prvi most za veverice zabeležen je 1963. u Longview, Vašington; zvanično je nazvano Nutty Narrows Bridge. Kompleksniji od čistog užeta, ovaj mini viseći most – nazvan „Najuži most na svetu“ - dugačak je 18 metara i napravljen je od aluminijuskih cevi prekrivenih starim protivpožarnim crevom. Ukupni troškovi za most bili su 1000$ (720 evra).
Drugi su sledili. ABC stanica je 2010. izvestila da je država Arizona namerala da uloži 12.5 miliona dolara na izgradnju mosta preko planinskih puteva za ugrožene veverice kako bi sprečila njihovo ubijanje. Mostovi za veverice se takođe mogu naći i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Francuskoj i Holandiji.
Jedno zeleno mesto pored drugog
„Razlika između Berlina i drugih gradova je u tome što drugde životinje najčešće ostanu na perifiriji, dok u Berlinu se takođe mogu videti i u centru grada“, objasnila je Suzana Hertrih, vizuelna umetnica iz Berlina. Njena nedavna postavka "Berlin Wild Life" bavi se suživotom između ljudi i životinja.
Hertrih kaže da se životinje mogu relativno nesmetano kretati kroz mnoge berlinske parkove koji im omogućavaju da skoče sa jednog zelenog mesta na drugo. "Zbog svoje istorije, Berlin nudi neobrađena zemljišta i napuštena mesta u svom centru, gde drugi gradovi teže da budu potpuno razvijeni“, rekla je ona. „Ova mesta su naravno savršena staništa za životinje kao što su lisice i rakuni“.
Ili čak zečevi. Takozvana „smrtonosna zona“, ničija zemlja duž Berlinskog zida doživela je drastičan porast broja divljih zečeva koji žive u zečjoj utopiji. Nemačko-poljski dokumentarac Rabit a la Berlin iz 2009. jedinstveni deo istorije Berlina prikazuje kao alegorijsku studiju totalitarnog sistema.
FOTO: Deutsche Welle
Prema Hertrih najbolje vreme za životinje u Berlinu je bilo u ranim devedesetim nakon što je Berlinski zid uništen i većinski uklonjen. „Urbani razvoj u Istočnom Berlinu još nije u potpunosti počeo i zidovi, žice i skrivene mine nisu više stajali na putu migracijama životinja iz jednog dela grada u drugi," objasnila je. "Životinje su mogle naći veliki broj neiskorišćenih placeva, napuštenih zgrada i mesta. Takva mesta se naravno i dalje mogu naći, ali sve manje i manje!
Nova životinjsko-ljudska arhitektura
Nakon podizanja mosta za veverice Ursula Bauer kaže da nije uočila vevericu kako ga koristi. Ali to ne znači da one to ne čine – nije bilo ni izveštaja o mrtvim vevericama u Müggelseedamm-u. Aktion Tier razmatra o postavljanju male kamere kako bi se videlo da li se njihov trud isplatio.
Do sada nije bilo protivljenja mostu za veverice na Müggelseedamm-u. U stvari izazvao je posebno uzbuđenje. Bauer se priseća malo poznatih političara kako se pojavljajuju na svečanom otvaranju da bi bili snimljeni pored moćnog užeta.
Tu je i priča o postavljanju još mostova za veverice u Berlinu, možda na Heerstrasse. Ali Bauer je oprezna – ona ima iskustvo iz prve ruke sa nemačkom birokratijom. „To je velika ulica, a osiguranje možda neće moći da pokrije tako dugačko uže".
Kako Berlin nastavlja da raste, Suzana Hertih vidi mogućnost da se životinje aktivno uključe u urbano planiranje. „(Ako) novi planovi zgrada u obzir uzmu i potrebe životinja, onda urbana gentrifikacija ne bi nužno bila prepreka“, rekla je ona. „U stvari ovo bi moglo biti veoma interesantna polazna tačka za nove oblike životinjsko-ljudske arhitekture“.
IZVOR: Deutsche Welle
Željko je vrcavi profesionalni prevodilac sa nemačkog i engleskog jezika, muzičar i fudbaler. Ukratko, jedan renesansni čovek.
