Na bazi je sintetičkih nanoćelija koje imitiraju crvena krvna zrnca; Istraživanja su pokazala da može da održi životinje u životu, kao i da učestvuje u normalnim transfuzijama krvi; Pristup jednostavnog dodavanja vode može da bude od ključnog značaja lekarima na terenu, pomažući u spašavanju povređenih pacijenata na licu mesta;

FOTO: Flickr

Prevela: Milena Kovačević

Naučnici razvijaju formulu za veštačku krv koja bi mogla da omogući spasonosne infuzije još više pacijenata nego što je to sada moguće. Neće zameniti ljudsku krv, ali može kupiti pacijentima vreme dok ne stignu u bolnicu i prime doniranu krv.

Za lekare na terenu, zamenska krv uneta u vene pacijenta što je pre moguće, može da napravi razliku između života i smrti. Međutim, naučnici rade na razvijanju veštačkih krvih zrnaca, koja bi mogla da spasu kroz transfuzije krvi još više ranjenika u narednih deset godina. Nadaju se da će uspeti da isuše i zalede veštačku krv u obliku praha, koju će tako moći da koriste bolničari i vojni sanitet na bojnom polju.

Ovaj veliki iskorak u nauci zasniva se na malim sintetičkim ćelijama koje oponašaju crvena krvna zrnca, vezuju se za kiseonik i lagano se oslobađaju kružeći organizmom.

Tim sa Vašingtonskog univerziteta je razvio ove veštačke ćelije koje raznose kiseonik do tkiva, a koje su se već pokazale delotvornim kod životinja. Doktor Alan Doktor je rekao za CBS news: „To je sušeni prah koji u osnovi izgleda kao mlevena paprika”.


FOTO: Flickr

Ove sintetičke krvne ćelije su pedeset puta manje od ljudskog crvenog krvnog zrnca i mogu se čuvati na sobnoj temperaturi i mešati sa vodom.

„Mogu se čuvati u plastičnoj kesi koju bi lekar nosio, u ambulantnim kolima ili u rancu, godinu dana i više. Kada moraju da je koriste, sipaju u kesu sterilnu vodu, izmešaju sve, i spremna je za ubrizgavanje”, dodao je. Nazvana ErythroMer, veštačka krv je već izašla iz zone kliničkog istraživanja pokazavši se efikasnom u ispitivanju na životinjama.

U ispitivanju na miševima, naučnici su zamenili veliku količinu krvi veštačkom zamenom. Tako su pokazali da su novostvorene ćelije sposobne da vežu kiseonik i ispuste ga u telesno tkivo baš kao i prave ćelije životinja. Dalje istraživanje na pacovima je pokazalo da se veštačka krv može koristiti kako bi se spasila životinja koja je izgubila čak 40 odsto svoje krvi. Povređeni pacijenti mogu da se izvuku iz nesreće živi ali mogu umreti na putu do bolnice zbog cirkulatornog šoka.

Veliki gubitak krvi prouzrokovan povredama, bilo spoljašnjim ili unutrašnjim krvarenjem, znači da telesno tkivo ne prima dovoljno kiseonika i da se organizam gasi, čak iako je osoba preživela nesreću. Iako neće zameniti ljudsku krv, može kupiti pacijentima vitalno vreme koje im je potrebno da stignu do bolnice na transfuziju krvi.

Naglašavajući potecijalne primene, doktor Doktor je naglasio da krv može da se koristi za spašavanje povređenih u nesrećama na teško dostupnim mestima ili vojnika povređenih u borbi, koje nije moguće evakuisati.


FOTO: Flickr

Kada je krv potrebna, prah se pomeša sa vodom i tako je spreman za transfuziju. Za razliku od ljudskih crvenih krvnih zrnaca, koja žive oko 120 dana, sintetičke ćelije u obliku krofne traju samo nekoliko dana.

ErythroMer će biti zamena za krv koju će bolničari moći da nose praktično u torbi, zatim da ga izvade, dodaju vodu i ubrizgaju”, on navodi i nastavlja: „Trenutno ne postoji jednostavan i praktičan način transfuzije krvi povređenim žrtvama van bolnice”.

„Kašnjenja i reanimacija značajno utiču na ishode; naš cilj je da reagujemo na vreme i pružimo efikasnu negu na terenu”.

Prethodne verzije sintetičke krvi su naišle na probleme efikasnog oslobađanja kiseonika i prilagođavanja Ph promena u organizmu, ali grupa tvrdi da je ErythroMer prevazišao ove probleme. Osim toga, oni tvrde da je istraživanjima dokazano da ovaj produkt sprečava sužavanje krvnih sudova koje može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Tim smatra da, ukoliko se naredne faze kliničkog ispitivanja budu odvijale po planu, veštačka krv bi mogla biti dostupna u narednih deset godina.

Doktor Doktor će predstaviti otkrića na sastanku Američkog društva za hematologiju u San Dijegu ovog vikenda.


IZVOR: Daily Mail

Milena voli da crta, gleda filmove, i uživa u dobrom društvu.

***

Pročitajte i:

15 saveta za poboljšanje moždanih funkcija
Da li je zdrava ishrana uvek zdrava?
Nove metode lečenja anoreksije

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi, koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova, to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu, CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na prevodilacka@iserbia.rs, sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.


Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Komentari

VESTI